Не постоји евиденција о умрлим мигрантима

avaz.ba
Не постоји евиденција о умрлим мигрантима

Све су чешће вијести о умирању миграната у Босни и Херцеговини, али нико не зна или неће да каже колико је тачно тих људи на путу и у потрази за бољим животом у Босни и Херцеговини пронашло смрт.

У тражењу одговора на ово питање, дошли смо до закључка да у БиХ не постоји јединствена евиденција о умрлим мигрантима. Нико не зна ни колико је укупно умрлих миграната сахрањено у БиХ, а “Аваз” сазнаје да су у чак неколико случајева посмртни остаци миграната транспортирани у њихове земље поријекла.  

Пријевоз из Сарајева  

Из Граничне полиције БиХ за “Аваз” је потврђено да је са Међународног аеродрома Сарајево било случајева у којима су превожени посмртни остаци особа из “земаља високог миграцијског ризика”. Санела Дујковић, портпарол ГПБиХ, казала је да се посљедњи такав случај десио 29. децембра прошле године.

- Тог дана је извршен транспорт посмртних остатака једне особе из Пакистана, а у ранијим случајевима у прошлој години имали смо пријевоз посмртних остатака још једне особе из Пакистана те једне из Јордана и једне из Марока - казала је Дујковић.

Четири случаја

Из Тужилаштва Унско-санског кантона у Бихаћу за “Аваз” је потврђено да су они до сада имали пријаве о смрти четири мигранта. Но, како је појаснила Ирена Марјановић, портпарол, Кантонално тужилаштво УСК у Бихаћу поступа по пријавама о смрти особа, укључујући и мигранте, кад постоји сумња да је смрт наступила насилним путем.

- Провођењем радњи из надлежности овог тужилаштва утврђено је да се у два случаја ради о смрти која је наступила усљед природних узрока, једна особа је преминула усљед утапања, а једна особа је убијена - казала је Марјановић.

Она је нагласила да су у свим случајевима пријевоза посмртних остатака ових страних држављана, они који су организирали транспорт, осигурали сву неопходну документацију, укључујући и спроводницу. 

Ни у овој институцији нису нам могли рећи гдје се сахрањују мигранти или ко организира транспорт њихових посмртних остатака у земље из којих потјечу. У Тужилаштву УСК казали су да они сносе трошкове истражних радњи у случајевима смрти миграната те да се најчешће ради о трошковима пријевоза тијела до мјеста обављања прегледа и обдукције.  

У ГПБиХ немају тај податак, али незванично сазнајемо да трошкови транспорта посмртних остатака миграната, напримјер, у Пакистан или Афганистан износе скоро четири хиљаде евра и више.

Права имена  

Због страха да ће се установити да су већ боравили у Србији или Црној Гори, што би значило њихово враћање у те земље, многи мигранти, кад дођу у БиХ, дају лажне податке. Нажалост, њихов прави идентитет буде утврђен тек након најгорег. Кад је породица једног мигранта из Афганистана обавијештена да је он љетос умро у Бихаћу, они су тада сами открили његов прави идентитет. Исти је случај и са мигрантима који су транспортирани у њихове земље ради укопа, јер су се за добивање потребне документације морала доставити њихова права имена.  

Према незваничним информацијама, на подручју УСК на тамошњим гробљима до сада су укопана два мигранта. Трошкове укопа углавном су сносила нека од хуманитарних удружења у сарадњи с локалним властима и грађанима.

Познат је и прошлогодишњи случај утапања мигранта у Дрини, којем никад није утврђен идентитет и који је укопан као НН особа у Братунцу, те случај Мароканца Азедина Чекика, који је умро у Сарајеву, а чији су посмртни остаци превезени у Мароко.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана