Математичари до посла за два мјесеца

Анита Јанковић-Речевић
Математичари до посла за два мјесеца

Бањалука - Насупрот грађанима који годинама, па чак и деценијама чекају запослење, професори математике и физике у Српској до посла долазе свега два мјесеца након што узму диплому у руке.

Да се школовање за дефицитарна занимања исплати, свједоче и подаци Завода за запошљавање РС према којима је на евиденцији незапослених најмање овог кадра.

- Професори њемачког језика на евиденцији бироа у просјеку се задржавају пола године, док професори биологије посао нађу за седам мјесеци. Љекари на запослење чекају око девет, а инжењери грађевине десет мјесеци - рекли су у Заводу и додали да посао брзо нађу и инжењери информационих технологија, електроинжењери и фармацеути.

Додају да посао најдуже чекају неквалификовани радници, односно особе без занимања, а у стопу их прате и административни радници, трговци и економски техничари.

- Кад су у питању особе са факултетском дипломом, до посла најтеже долазе професори филозофије и социологије, професори географије, дипломирани новинари, библиотекари и инжењери менаџмента који у просјеку на евиденцији незапослених чекају двије године - додали су у Заводу. Објаснили су да је дужина чекања на запослење условљена низом фактора, а један од најважнијих је број евидентираних у једном занимању.

- Брзина запослења је условљена и потребама у неком занимању, затим да ли особа која тражи посао посједује радно искуство и који има степен стручне спреме. Код потраге за послом веома су важна и додатна знања и способности, као и спремност на рад изван мјеста пребивалишта - рекли су у овој установи.

Члан Скупштине Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић каже да привредници са Владом Српске покушавају да договоре промјену уписне политике и рјешавање хиперпродукције кадрова који ником нису потребни.

- Нико неће да студира за занимања која захтијевају више учења и то је разлог зашто су инжењери и поједини професори дефицитарна занимања. Све већи проблем је чињеница да се Српска суочава са мањком радника јер одлазе у иностранство - рекао је Тривић.

Предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић каже да ови подаци говоре о степену сарадње пословне заједнице и образовног система.

- То показује колико је пословна заједница способна да процијени који кадар ће јој требати у наредних пет или десет година. Они би морали своје планове ставити пред образовни систем да се зна која занимања требају тржишту рада. Несигурност и непостојање привредне стратегије битно утичу на садашње стање - рекла је Мишићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана