Крајишко срце за завичај куца и када је миљама далеко

Милијана Латиновић
Крајишко срце за завичај куца и када је миљама далеко

Босански Петровац - Да крајишко срце најјаче куца за завичај и када је миљама далеко од огњишта још једном су потврдили Крајишници који живе у Чикагу, а који су на овогодишњем традиционалном “Крајишком прелу” сакупили новац за доградњу Црквеноопштинског културног центра “Петар Мирковић” у селу Колунић код Босанског Петровца.

Уз богату трпезу, завичајну музику и успомене које носе из родног краја, Крајишници из Удружења крајишких Срба “Прело” у Чикагу окупили су се почетком овог мјесеца у сали манастира Нова Грачаница у Чикагу, 18. годину заредом. Дружење су увеличали фолклорни ансамбли, а на позорници су блистале народне ношње, док се српско аматерско позориште из Чикага представило дијеловима представе “Српска рамонда”, коју су припремили поводом обиљежавања вијека од завршетка Великог рата. Као и претходних година, и овогодишње “Крајишко прело” било је хуманитарног карактера, а Срби окупљени у удружењу поново су показали да нису заборавили родни крај.

Предсједник удружења Љубинко Шпегар, родом из Колунића, рекао је за “Глас Српске” да је удружење основано као непрофитна организација с циљем очувања српске културе, традиције, језика, обичаја и вјере.

- Један од важнијих задатака је хуманост, односно прикупљање помоћи за болесне, инвалиде, талентовану дјецу, културно-умјетничка друштва, поправку и доградњу српских православних цркава у ФБиХ и Хрватској. Овај пут одлучили смо да новац иде за доградњу црквенокултурног центра у Колунићу. Новац ћемо прикупљати до краја мјесеца, а већ почетком априла послаћемо на црквени жиро рачун - истакао је Шпегар.

Колико је подршка и помоћ пријатеља преко океана велика и значајна најбоље знају повратници у ово крајишко село, који су деведесетих у вихору рата прогнани са својих огњишта и који су се, упркос суровим условима живота, вратили да из пепела поново граде куће и оживе завичај.

- Захваљујући људима добре воље који су до сада донирали новац као и парохијанима овог села, објекат који још није завршен већ сада много значи свим повратницима. Уз божју помоћ и наше људе преко Баре радови ће ускоро бити завршени. Имаћемо простор у којем ћемо, ако бог да, славити рођења, крштења, вјенчања и рођендане - казао је мјештанин Душко Латиновић, један од око 280 повратника на подручју Црквене општине Колунић.

Протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, парох треће парохије петровачке, каже за “Глас Српске” да је изградња овог објекта почета још у августу 2010. године.

- Међу првима помогли су Душко Перић из Диселдорфа, поријеклом из овог краја, владе Српске и Србије те бројни привредници. Захваљујући помоћи добрих људи оспособили смо први спрат, који се већ користи углавном за даће. Боравећи у свом родном селу ове године, Љубинко Шпегар понудио се да помогне. Уз благослов епископа бихаћко-петровачког Сергија и новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгина организовао је хуманитарно вече у Чикагу - рекао је парох Богојевић.

Додаје да су хуманисти те вечери сакупили 2.610 америчких долара те да је у међувремену сакупљено још око 1.000 долара.

- Не могу много да очекујем од народа Црквене општине Колунић јер знамо да су они повратници и да не живе баш у завидним економским условима. Углавном се радо одазову на добровољне акције, било да је ријеч о изградњи објекта било о уређењу сеоског гробља. Центар “Петар Мирковић” има огроман значај, прије свега јер се налази у близини гробља које је површином једно од највећих и најстаријих на подручју петровачке општине, те се у њему обављају даће након сахрана - рекао је Богојевић и додао да би објекат у будућности служио и за разна дружења и прославе.

Нагласио је да је неопходно још опремити кухињу, уградити гријање и фасаду у поткровљу, гдје је планирано уређење три собе са кухињом и купатилом како би они који дођу из далека, а немају гдје да преноће, могли ту да бораве.

Петар Мирковић

Црквеноопштински културни центар у Колунићу носи назив по чувеном учитељу Петру Мирковићу, који је далеке 1855. године рођен у овом крајишком селу. Као младић четовао је у чети војводе Петра Мркоњића и био секретар познате велике српске добротворке мис Аделине Ирби. Остао је упамћен по свом “Буквару за неписмене”, који је штампан у неколико стотина хиљада примјерака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана