Краду дрва из минираних шума

nezavisne.com
Краду дрва из минираних шума

Сански Мост - Цивилна заштита опћине Сански Мост упозорила је како су све чешћи случајеви да несавјесни грађани ризикују своје и туђе животе уласцима у минска поља.

Према ријечима начелника те службе Саида Рамића, у посљедње вријеме уочено је како поједине особе сијеку шуму и залазе на просторе гдје се налазе заостале мине, иако су та подручја обиљежена одговарајућим ознакама.

"Та лица, најчешће у покушајима шумске крађе, уклањају ознаке, те угрожавају сопствене и туђе животе. Недавно смо забиљежили случај да појединци сијеку дрва и превозе их радним машинама на подручју за које се зна како крије противтенковске мине заостале из рата. Само пуком срећом до сада није дошло до трагичних посљедица", казао је Рамић.

Он је још једном подсјетио да се на подручју села Шеховци, Пољак и Трнова тренутно проводи пројекат деминирања, којим је обухваћено преко два километра земљишне површине за коју се сумња да крије минска поља заостала из протеклог рата. Ради се о пројекту којег проводи невладина организација "Норвешка народна помоћ", која дјелује на подручју Босне и Херцеговине, а финансиран је средствима влада Њемачке и поменуте скандинавске земље. Према ријечима Селме Антић, представнице поменуте организације, активности се проводе у сарадњи с Центром за уклањање мина БиХ. Планирано је да деминирање потраје до краја ове календарске године, а становништво је упозорено да редуцира своје кретање за вријеме уништавања пронађених минско-експлозивних средстава на одређеним локацијама. Сански Мост спада у категорију опћина с високом опасности од неексплодираних минско-експлозивних средстава и послије Бихаћа, када је ријеч о Унско-санском кантону, сматра се локалном заједницом с највећим бројем заосталих минских поља из периода рата. Најугроженија су подручја која се налазе у рубним дијеловима опћине, према сусједном ентитету, с обзиром на то да се ради о некадашњим цртама раздвајања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана