Какве су посљедице НАТО бомбардовања СРЈ и Српске?

РТРС
Какве су посљедице НАТО бомбардовања СРЈ и Српске?

Повећање броја обољелих од карцинома у Србији у великој мјери посљедица је НАТО бомбардовања.

Да би та тврдња била и научно доказана у међународним институцијама – неопходна је стручна, правна и финансијска подршка истраживачима у Србији, речено је на научној конференцији у Београду.

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999.године оставило је посљедице које још нису довољно истражене ни од државних организација нити невладиног сектора, каже директор Евроазијског безбједносног форума Митар Ковач.

- Свједоци смо да постоје огромне последице по здравље људи и да са тим подацима излазе експерти из тих области, прије свега из области медицинских наука, да је статистички поуздано утврђена зависност између агресије 1999.године, смртности, повећане смртности, првенствено од онколошких болести и броја оболелих грађана - истиче Ковач.

Још није познато колико је пројектила са осиромашеним уранијумом бачено и на којим локацијама јер се подаци у различитим извјештајима разликују, па их је потребно поново ревидирати и утврдити чињенично стање, као и узрочно-посљедичну везу са учесталом појавом малигнитета.

- Оно што ми можемо и предлажемо је то да се детектују ти дуготрајни агенси, канцерогени и токсични, ако можемо сад да их детектујемо онда значи да су у овом периоду они одрадили тај свој штетни утицај, који није евидентиран - напомиње Зорка Вукмировић,  научни савјетник у пензији Института за физику

У шеснаестодневном НАТО бомбардовању Републике Српске 1995. године убијено је 58, а рањено 119 људи, уништена је инфраструктура. Истраживања показују да ћемо индиректне посљедице, првенствено од осиромашеног уранијума, трпјети стотинама година.

- Користили смо и међународне изворе и оно што јесте да су резултати катастрофални. Ако само један примјер вам наведем – да је општина Хаџићи била изложена НАТО бомбардовању и становништво које је из општине Хаџића дошло у општину Братунац, обољење од рака је четири пута веће становника општине Хаџићи у односу на домицилно становништво општине Братунац - поручио је Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске.

Да би се истина научно доказала у међународним институцијама, истраживачима је потребна стручна, правна и финансијска подршка јер без тога није могуће урадити дубља истраживања на екосистему и људима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана