Изгорјела трећа српска кућа у Мостару

Обновљене куће, чији су власници Срби, у овом насељу већ дуже су на мети непознатих пиромана. Кућа породице Пантић запаљена је у децембру 2016. године, а прије неколико мјесеци иста судбина задесила је и дом Митрића. Све три куће се налазе у кругу од 500 метара, а њихови власници тврде да их полиција никада није обавијестила о узроцима пожара, нити да ли је ико приведен. Повратници сматрају да је нерасвијетљеност прва два пожара охрабрила мостарског пиромана да још једном почини ово кривично дјело.

Портпарол Министарства унутрашњих послова Херцеговачко-неретванског кантона Људевит Марић каже да је Полицијска управа Мостар обавијештена о пожару у уторак мало прије поноћи.

- Добили смо дојаву да у насељу Салаковац гори кућа власника Б. Л. (78), а коју користи С. Џ. (31) са породицом. За вријеме пожара нико није био у кући и ватра је угашена за 40 минута. Још не знамо колика је штета и шта је узрок пожара, али инспектори су на терену и након завршеног увиђаја имаћемо више информација - рекао је Марић.

Како незванично сазнајемо, изгорјела кућа је у власништву Борислава Лојпура, који не станује у Мостару.

Српски повратник Мирослав Пантић са родитељима који су стари живи свега 500 метара од запаљене куће али јуче до пожаришта није смио.

- Нисам ишао до запаљене куће јер сматрам да ми је боље да се примирим. Овдје има десетак српских кућа у којима махом живе старци који осјећају страх иако се ја лично не плашим јер сам огуглао на опасности - каже Пантић. Додаје да мјештани нагађају свашта кад је у питању узрок пожара.

- Једни мисле да ју је неко запалио намјерно јер је кућа српска, други сумњају на лоше инсталације, а трећи опет помишљају на мигранте јер се у близини налази миграциони камп чији се корисници слободно крећу. Неко од њих је то могао направити - прича Пантић. Наглашава да му је било лакше док је био избјеглица у Србији него од када се 2000. године вратио на предратно огњиште.

- Срби овдје тешко добијају посао, а не наилазимо ни на сарадњу институција. Прије неколико година доживио сам непријатност када сам продавао дуван. Окачио сам испред куће таблу на којој је писало да продајем дуван и неколико Бошњака, придошлица, срушило ми је натпис и рекло да "дуван" идем продавати у Невесиње, а да се у Мостару каже "духан" - присјећа се Пантић.

Мостарски свештеник Небојша Радић се нада да паљење кућа није пријетња Србима, јер до сада нису били изложени пријетњама.

- Забринути смо због новонастале ситуације, али нема ширења панике. Очекујемо да ће институције у што скоријем року открити починиоце. Сумњамо да је све три куће запалила иста особа, али не можемо са сигурношћу рећи да је мотив то што су српске, нарочито јер су у посљедњој становали подстанари, Бошњаци. Не знамо да ли је овај чин порука власнику куће или подстанарима - рекао је Радић и поручио Србима у Мостару да остану у својим домовима и да не страхују.

Предсједник Координације српских удружења у Мостару Душан Голо каже да не зна ко је могао запалити кућу.

- Осјећа се страх, примио сам безброј позива у којима се људи интересују како да помогну Србима у том насељу и зашто се куће пале. Нормално је да су људи узнемирени и да они који станују у близини запаљених кућа очекују да су сљедећи. Ако полиција не одради свој посао и не пронађе кривца, пироман ће засигурно наставити - наводи Голо.

Истиче да МУП у Мостару упорним неоткривањем починилаца шаље ружну поруку Србима.

- Политичка клима која се ствара неповољна је за Србе у Мостару. Преко наших леђа настоје се остварити политички поени. МУП је лани запослио 75 полицајаца, од чега су само тројица Срби и то довољно говори о нашим правима овдје - каже Голо и додаје да на подручју Мостара живи нешто мање од 5.000 грађана српске националности.

Конститутивност

Душан Голо каже да се Срби дужи низ година боре за конститутивност у Херцеговачко-неретванском кантону, али, нажалост, без успјеха.

- Немамо политичку моћ да то спроведемо јер нас је мало па стално трпимо посљедице. Не можемо се запошљавати у јавна предузећа, институције, школе, болнице. Немамо права на изучавање свог језика и на писмо. У нашој борби стигли смо до највиших институција БиХ, до врха међународне заједнице, па и до Стразбура, а резултат је раван нули, јер не постоји политичка воља у БиХ да ми будемо конститутивни - каже Голо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.