Хрватска због једне ријечи враћала вино из БиХ
Бањалука, Сарајево - У сјенци проблема у вези с извозом воћа и поврћа за Хрватску, који је кулминирао прошлог љета, БиХ је паралелно имала и велике проблеме у вези с пласманом вина на сусједно тржиште због појединих прописа донесених у Хрватској, а који су, према многима, ништа друго до нецаринска баријера којом су комшије заштитиле домаће произвођаче.
Како нам је речено из Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, проблеми су кренули са почетком прошле године када су произвођачи вина из БиХ обавијестили бх. институције о отежаном стављању у промет вина на тржиште Хрватске с ознаком географског поријекла те ознаком квалитета вина, као што је "врхунско" и "квалитетно".
"Манифестовани су кроз обавезу наших винара који извозе да мијењају ознаке које стоје на етикетама вина. Отежано стављање у промет вина настало је и као резултат примјене нових правила о вршењу контроле вина у ринфузи и претпаковинама поријеклом из трећих земаља, а која стављају на располагање пољопривредном инспектору и овлаштеном контролном органу неуобичајено дуг период у којем се узорци за анализу и резултати анализе вина из увоза требају узети и доставити лицу које се бави прометом вина, а што је услов за сваку даљу активност с увезеним винима", кажу у ресорном министрарству.
Од тада је услиједио и низ активности како би се пријављени проблеми ријешили, а како хрватска страна није била заинтересована за то, БиХ је о свему обавијестила Европску комисију, што су урадиле и остале земље у региону које су се суочиле с истим проблемом.
Из Министарства спољне трговине и економских односа БиХ поручили су како ће, иако трговина вином није прекидана, наставити да се залаже за рјешење овог проблема.
У Спољнотрговинској комори БиХ кажу како хрватска страна заговара да се на увезеним производима не може писати на хрватском језику, јер се наводно њихови потрошачи доводе у заблуду да је у питању домаћи производ.
"Због тога смо преко Одбора Европске комисије тражили тумачења гдје смо казали да је један од три језика у БиХ и хрватски те да се такав производ не може враћати јер смо написали на једном од својих језика", кажу у Комори.
Зоран Обрен Вукоје, предсједник Удружења виноградара и винара Источне Херцеговине и власник винарије "Вукоје" из Требиња, каже како он није имао проблема с извозом, али да јесте неколико винарија из Мостара, које су повлачиле вино и мијењале етикете. Према њему, проблем би се лако ријешио реципроцитетом.
"Тражим само да оно што они раде нама ми вратимо њима истом мјером. Они пет пута извозе више вина у БиХ, а труде се да га из земаља у окружењу уђе што мање у њихову државу", казао нам је он.
Са друге стране, Хрватска је без проблема прошле године увозила вино у БиХ, што показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ. До краја новембра у БиХ су извезли вино вриједно 7,7 милиона марака, док је са друге стране БиХ, и поред баријера, успјела да извезе у Хрватску вина у износу од 1,95 милиона КМ.
Из хрватског Министарства пољопривреде раније су, одговарајући на оптужбе Македоније, која је најавила контрамјере, поручили како никоме нису забранили увоз вина, већ да су изједначили поступке како за домаће произвођаче, тако и за све остале.
"Једнаким третманом свих вина при стављању у промет постиже се контрола квалитета, уређује тржиште и штите интереси потрошача", поручили су тада они.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
