Гордана Вуњак-Новаковић, професорица на Универзитету Колумбија у Њујорку: Срце од матичних ћелија покреће револуцију

Милијана Латиновић
Гордана Вуњак-Новаковић, професорица на Универзитету Колумбија у Њујорку: Срце од матичних ћелија покреће револуцију

Срчани мишић направљен од матичних ћелија за свега четири седмице, који се понаша као срце одрасле особе, круна је досадашњег научноистраживачког рада и сигурно ће донијети револуцију у медицинска истраживања.

Рекла је то у интервјуу за “Глас Српске” професорица биомедицинског инжењеринга на Универзитету Колумбија у Њујорку Гордана Вуњак-Новаковић, која са својим тимом од 40 људи чини чуда у науци.

- Дошли смо до сазнања да срчани мишић може да буде направљен од ћелија било ког пацијента и да се користи за прецизна испитивања терапија за срчане болести - истакла је Вуњак-Новаковић.

ГЛАС: Да ли ће “вјештачко срце” смањити листе чекања за трансплантацију и да ли ће се захваљујући том проналаску смањити број оних који умиру од болести тог органа?

ВУЊАК-НОВАКОВИЋ: То су велики и важни циљеви, јер у свету више људи страда од кардиоваскуларних обољења него од канцера. Коришћење матичних ћелија од којих се праве ћелије срчаног мишића и крвних судова је од великог интереса за регенерацију срца после инфаркта или хроничних обољења. Срце нема способност да се обнови после повреде и неопходно је унети свеже ћелије и биолошке факторе да би се вратила његова функција. Дошли смо до резултата да је лечењем матичним ћелијама могуће зауставити оштећење срца без икаквих знакова аритмије.

ГЛАС: Осим срца од матичних ћелија можемо ли ускоро очекивати да из Ваше лабораторије изникну нова открића?

ВУЊАК-НОВАКОВИЋ: Радимо на регенерацији плућа и јетре, да бисмо повећали број органа за трансплантацију. Недостатак плућа за трансплантацију је велики и акутан проблем, јер је број донора плућа релативно мали и тај број се још више смањује јер квалитет плућа брзо опада током транспорта. Развили смо нову технологију која нам омогућава да током три до четири дана велики број оштећених плућа доведемо до стандарда за примену у трансплантацији. Радимо и на регенерацији костију и на такозваним “органима на чипу”. Полазећи од матичних ћелија успели смо да направимо различита ткива: срце, јетру, кожу, кост и да их повежемо крвним судовима са циркулацијом, као у нашем организму. У такву мрежу органа може да се убаци и тумор и на тај начин меримо позитивне ефекте антиканцер лекова и њихове познате негативне ефекте на срце, кожу, јетру.

ГЛАС: Колико је одлазак у САД допринио развоју Ваше каријере и мислите ли да бисте, да сте остали у Србији, гдје сте рођени, могли постићи исте резултате?

ВУЊАК-НОВАКОВИЋ: Долазак у Бостон и прелазак на Колумбију су били пресудни. Не бих могла да радим ово што радим у Србији или негде другде у свету. Био је то срећан стицај околности у време кад је почињало да се развија инжењерство ткива. Видела сам начин да допринесем тој области увођењем система за гајење ткива ван организма, коришћењем такозваних биореактора. Ништа не би било могуће без велике љубави моје предивне породице и без огромног труда и српске тврдоглавости. Мој муж Бранко, син Сташа и његова породица су ми велика подршка и све на свету.

ГЛАС: Неријетко су Вас медији упоређивали са Стивеном Хокингом, највећим научником савременог свијета, колико Вам то значи?

ВУЊАК-НОВАКОВИЋ: Стивен Хокинг је био јединствен геније и невероватна особа, која ће инспирисати генерације. Мислим да је поређење због тога што нам је “индекс цитираности” сличан, али је Стивен Хокинг само један.

ГЛАС: Шта Вам највише недостаје из Србије и да ли се живот преко океана много разликује од оног у Београду?

ВУЊАК-НОВАКОВИЋ: Београд је мој град и Србија је моја земља. Тако се осећам и тако се представљам овде у Америци. Наравно, нигде није као код куће, али нажалост дођем само једном или двапут годишње. Њујорк је помало као Београд, само много већи. Огромна енергија, никад не спава, интересантни и искрени људи и Срби се овде осећају као код куће. А имамо и наше састајалиште “Кафану”, у којој се спајају гостопримство, врхунска кухиња и музика из седамдесетих и осамдесетих година коју смо толико волели.

Наука у региону

ГЛАС: Како бисте оцијенили стање науке у Србији, колико су српски научници успјешни у свијету?

ВУЊАК-НОВАКОВИЋ: Свесна сам да је “у добру лако добар бити” и да је јако тешко бавити се науком, медицином и новим технологијама када су могућности ограничене, што је случај у Србији, региону и у пуно земаља у свету. Наши научници су успешни у свету, јер смо добили изванредно образовање на студијама, а они најбољи и најупорнији успевају и код куће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана