Горан Трбић, климатолог и декан Природно-математичког факултета у Бањалуци: Орканске олује биће нам све чешћи гости
Олујни вјетрови чија јачина прелази 100 километара на час, а који ових дана руше кровове и чупају дрвеће широм РС, посљедица су климатских промјена, које ће у будућности бити све израженије.
Рекао је ово у интервјуу за „Глас Српске“ климатолог Горан Трбић, који се изучавањем климатских промјена бави 15 година.
- Осјетили смо ових дана вјетрове јачине 114 километара на час, који се класификују као оркански и који разарају све на шта наиђу. Наша истраживања потврдила су да нас очекују удари олујних вјетрова који ће бити све чешћи и интензивнији - истакао је Трбић, који је и декан Природно-математичког факултета у Бањалуци.
ГЛАС: На који начин можемо заштити животе и имовину од удара олујних вјетрова?
ТРБИЋ: На примјеру ових вјетрова видимо да је срушено доста лимених кровова, због чега сви који убудуће планирају да стављају такве кровове морају да траже савјет стручњака како да на прави начин причврсте лим на објекте. Неопходно је извршити и санитарни преглед дрвећа, јер су и ова стабла која су порушена била или болесна или дотрајала.
ГЛАС: Осим олујних вјетрова, жива у термометру порасла је скоро до 20 степени, иако је децембар. Све чешће су суше и поплаве. Шта је разлог оваквих промјена климе?
ТРБИЋ: Екстремно високе температуре, све чешћи топлотни таласи, поплаве и олујни вјетрови сигуран су знак климатских промјена каквих није било. Све је узроковано глобалним повећањем температуре.
ГЛАС: Да ли је човјек утицао на то?
ТРБИЋ: Наука је доказала да је прекомјерна емисија гасова из аутомобила и фабричких димњака створила ефекат стаклене баште. Човјек је потпуно промијенио климатски систем, а посљедице су екстремни временски услови. Клима се и раније мијењала, међутим утицајем човјека те промјене су много брже.
Смањење загађења
ГЛАС: Како да сачувамо околину?
ТРБИЋ: Треба да се прилагодимо новонасталим промјенама, јер алтернативу немамо. Треба мање да користимо аутомобиле и друге загађиваче. Урађена је топлификација зграде ПМФ-а, умјесто угља користимо пелет и самим тим смо допринијели смањењу загађења. Требало би да се више окренемо употреби обновљивих извора енергије, уградњи соларних панела, а пројектом енергетске ефикасности осим јавних институција требало би обухватити и приватне објекте.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
