Doc. dr Milan Radović, privrednik i ekonomista: Imam plan za bolji život
Za uspjeh je potreban plan, mnogo rada i jasna strategija razvoja. U centru svih tih planova mora da bude čovjek i naša obaveza da mu stvorimo šansu da živi bolje, kaže u intervjuu za “Glas Srpske” doc. dr Milan Radović, privrednik i ekonomista.
Važite za uglednog ekonomistu. Koji je Vaš recept za bolju ekonomsku situaciju u RS?
Ja sam se politički i angažovao da bi stavio ekonomiju u fokus. Bez jake ekonomije, nema napretka, nema boljeg života. Mi smo zemlja bogata privrednim resursima. Neophodno je da ih maksimalno iskoristimo. Da bismo u tome uspjeli potrebno je da započnemo novi investicioni ciklus. Potrebne su nam investicije u povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije. Analize pokazuju da imamo potencijal da povećamo proizvodnju struje kroz nove male i velike hidroelektrane na 5.200 GNjh, što je za preko 100% više od ukupne proizvodne u 2017. godini. Na taj način bismo stvorili novu vrijednost, elektroprivreda bi ostvarila profit, a iz budžeta bismo mogli da obezbijedimo veće plate u prosvjeti, zdravstvu i policiji. Imali bismo mogućnost da povećamo i penzije. Takođe potrebno je da iskoristimo naše kapacitete u poljoprivredi. Neobrađeno nam je 45% obradivih površina, to moramo da mijenjamo. Tako ćemo smanjiti uvoz hrane, a porodice koje žive od poljoprivrede će živjeti bolje. U tome će im pomoći mobilni agroekonomi i država koja će da garantuje otkup. Treba da ulažemo i u drvoprerađivački sektor. Saradnja između velikog broja malih drvoprerađivača će ih učiniti konkurentnim na stranim tržištima. Imamo dobru sirovinsku bazu, dobre kadrove, na nekim tržištima smo tradicionalno dobro pozicionirani, potreban nam je koordinisan zajednički nastup. Uprava mora bolje, ona mora da se transformiše u servis privrede. Nedopustivo je da od livade do građevinske dozvole treba da prođe 580 dana. To nas usporava, moramo skratiti procedure i uvesti elektronske građevinske dozvole. Tako će građevinska industrija postati jedan od motora razvoja.
Dijaspora godišnje u BiH pošalje nekoliko milijardi maraka, kako pametnije iskoristiti potencijale dijaspore?
Sistemski pristup nam je potreban u svim oblastima. Neophodno nam je Ministarstvo za dijasporu. Ono treba da locira te naše ljude i da im ponudi jasne projekte u koje oni mogu samostalno i kroz zajedničke fondove da investiraju. Oni bi tako oplodili svoj novac, a u Srpskoj bi pokrenuli novi investicioni ciklus. Znam da u takve projekte naši ljudi mogu “uvući” i svoje poslovne partnere i prijatelje iz inostranstva. Bilo bi neozbiljno, da ne kažem glupo da ne iskoristimo takvu šansu.
Ogroman problem u Srpskoj je pad nataliteta, ako se ovako nastavi mogli bismo u budućnosti postati država bez naroda. Šta učiniti na tom planu?
Mnogi političari bi vam sada rekli izdvojićemo toliko i toliko novca za prvo dijete, toliko za drugo itd. Naravno da su potrebna i takva davanja kao i olakšice u kupovini bebi opreme, hrane za djecu, garderobe, igračaka, udžbenika. Ali to je samo dio problema. Ja sam otac i znam da se ljudi za porodicu opredjeljuju i na bazi stanja u društvu i sigurnih perspektiva. Zato moramo obezbijediti ljudima više posla, bolji standard, ali moramo i graditi nove vrtiće, modernizovati školstvo, unaprijediti zdravstvo. Sa novom strategijom razvoja imaćemo sredstva za takav pristup.
Šta učiniti kako bismo imali bolji zdravstveni sistem u Srpskoj?
Dosta smo uradili, neki parametri su nam na nivou evropskog prosjeka, ali moramo još mnogo da radimo. Besplatno zdravstveno osiguranje za redovne studente, kao i uvođene redovnih sistematskih pregleda je naša prva obaveza, ali moramo da unaprijedimo i zdravstveni sistem. On se ne može održavati na malim platama zdravstvenih radnika, jeftinim lijekovima i smanjenju prava pacijenata. Upravo obratno, potrebni su nam motivisani zdravstveni radnici i promocija efikasnosti i kvaliteta. Za ovaj posao neophodna su nam veća izdvajanja iz budžeta, ali je bitno da pravilno raspolažemo onim što imamo i tako unaprijedimo rad primarne zdravstvene zaštite koja je prva kapija zdravlja. Danas u sistemu imamo 55 domova zdravlja, 10 bolničkih centara i dvije specijalne bolnice. Za naš broj stanovnika to je dovoljno. Vrijeme je da se bavimo kvalitetom. Pacijent i njegova prava usklađena sa međunarodnim poveljama moraju da budu svetinja. Takođe, moramo da ulažemo u ljekare, treba da napravimo plan specijalizacija, znamo npr. da nam nedostaju kardiolozi, moramo ih stvoriti. Svemu što radim pristupam odgovorno i tražim rješenja za probleme sa kojima se suočavamo. Imam plan za bolji život. Znam da radi, testirao sam ga! Spreman sam da svoje znanje, iskustvo i kontakte koje imam stavim u funkciju
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
