Цитостатици прескупи за Фонд здравства РС

Док број онколошких пацијената у РС из дана у дан расте, а на тржишту постоје и далеко напредније генерације лијекова намијењених онколошким пацијентима, у ФЗО наводе да је ово што они набављају – јефтиније. У остатку понуда које су пристигле цијене су далеко премашиле финансијске могућности Фонда. Од укупно 94 лота поништено је њих 30.

Ипак, тврде да су болнице у РС "снабдјевене већином цитостатика који се налазе на листи Фонда”.

"Фонд је био приморан да због тога што није било заинтересованих добављача поништи више лотова. Осим тога, у појединим случајевима понуђене цијене за поједине цитостатике биле су знатно више него ранијих година, јер су добављачи искористили могућност Правилника о начину контроле цијена, обликовања цијена лијекова и начину извјештавања о цијенама Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, који дозвољава да ускладе своје цијене са максимално дозвољеним цијенама за цистостатике, које су у неким случајевима сада знатно веће, него прије усвајања овог документа”, истичу у Фонду.

Као примјер наводе да је за један лијек који је Фонд раније плаћао седам КМ, сада стигла понуда по цијени од око 80 КМ.

Болничке залихе опет на издисају

Како нема времена за губљење, а ни болничке залихе нису завидне, Фонд је пожурио да обнови овај тендер надајући се да ће "до краја марта стање бити нормализовано када је у питању снабдјевеност здравствених установа цитостатицима”.

Уколико се, пак, деси да неког цитостатика нема, пацијенти ће морати сами да се снађу, али остаје обећање да ће им стотине КМ Фонд рефундирати у наредном периоду.

"Фонд је захтјеве за рефундацију купљених цитостатика ставио је у врх листе приоритета, како би се осигураницима у најкраћем року рефундирали трошкови за купљени лијек. Такође, обично када недостаје одређени цитостатик постоје замјенске терапије које су пацијентима доступне у болницама, тако да здравље пацијената није угрожено и када се десе спорадичне несташице појединог лијека”, тврде у ФЗО.

Нека је нерегистровано, али је јефтино

Јефтини лијекови нису новина у здравству РС, а да се траже "повољније понуде” за "прескупе болести” доказала је и недавна афера "индијски лијек”. Тада је нерегистровани медикамент генеричког имена пиперацилин/тазобактам, индијског произвођача "Chandra Bhagat Pharma", лако могао да заврши на основној болничкој листи лијекова у РС јер је Фонд одабрао да склопи посао са сарајевском фирмом "Ecropa Lijek Pharm". За 12.250 ампула без адекватног цертификата Фонд је намјеравао да плати око 77.000 КМ.

На одлуку Фонда здравственог осигурања од 21. септембра прошле године и избору сарајевске фирме за набавку индијског лијека жалила се бањалучка фирма "CO.MEDPROM". Сматра да је прихваћена понуда о набавци лијека незаконита, с обзиром на то да на тржишту БиХ већ постоје регистровани слични лијекови.

Канцеларија за разматрање жалби БиХ је 28. децембра прошле године у потпуности поништила спорну јавну набавку, па овај пеницилински антибиотик није завршио у болницама.

Поништењем тендера јасно је ставила до знања да је Фонд здравственог осигурања РС прекршио Закон.

"За прометовање лијекова постоје битни предуслови: да велепрометник тргује само оним лијековима који имају дозволу Агенције, као и оних лијекова за које нема дозволе, али има одобрење надлежног тијела; да готов лијек који нема дозволу може да се увози само ако је ријеч о хитној, медицински оправданој потреби. ФЗО РС није навео ниједан прихватљив и адекватан разлог набавке. Поступак се поништава у цјелости", закључила је Канцеларија.

Да скандал буде већи, уз овај лијек стигао је цертификат Министарства здравља и породичне заштите Индије који се односи на цефалоспорине, док је лијек пиперацилин/тазобактам, који је тражен у лоту 31 Фонда, пеницилински антибиотик.

Иако је Канцеларија била јасна, директор ФЗО РС Дејан Кустурић у недавном интервјуу за Цапитал казао је да заправо није проблем у набавци јефтиног индијског лијека те да то није прва оваква набавка. Проблем је, навео је, "у законима који остављају огроман простор да се неко жали”.

"Ако постоји начин да добијемо лијек и који није регистрован, онда ћемо то урадити.  Сигурно је да чим се лијек налази на тржишту да мора да буде провјерен и сигуран за пацијента, јер у супротном се не би ни могао наћи на тржишту. Међутим, већи су проблем жалбе које су често неосноване које доводе до дефицита лијекова и медицинских средстава”, закључио је Кустурић.

(цапитал)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.