БиХ заостаје за цијелу једну револуцију

nezavisne.com
БиХ заостаје за цијелу једну револуцију

БАЊАЛУКА - Органи управе у Босни и Херцеговини, Републици Српској, али и на цијелом простору некадашње Југославије углавном су тром и нефлексибилан систем који није прилагодљив промјенама које су карактеристичне за 21. вијек и нову еру, оцјењују стручњаци.

Наиме, дигитализација и комуникационе технологије представљају један од темеља четврте индустријске револуције. Једна од карактеристика те револуције је интеграција реалног и виртуелног свијета базирана на рачунарским технологијама и протоку и похрани велике количине информација.

“Може се констатовати да су процеси који се дешавају у органима управе у БиХ на нивоу онога што се глобално назива трећа индустријска револуција, односно још се управа тражи на ниву ефикасног коришћења информационих технологија као подршци својим пословним процесима”, кажу у Удружењу економиста SWOT РС.

Додају како модерна управа мора да буде сервис за грађане и пословну заједницу и треба да гарантује владавину права, уређен систем и рад у конкурентном пословном окружењу, из чега се стварају услови за развој иновативног и модерног друштва.

“Ако се има у виду окружење у коме послује привреда РС и БиХ потпуно је јасно да управа мора створити исте или сличне услове за грађане и пословне субјекте као што важе на конкурентним тржиштима, а како би се омогућио развој и кренуло ка општем благостању”, кажу у овом удружењу.

Иначе, о овој проблематици  ће се расправљати и на предстојећем “Јахорина економском форуму”, који се одржава 23. и 24. априла и који организује СЊОТ РС, а под покровитељством предсједника Републике Српске.

И сам форум се одржава под називом “Економија новог доба - Иновације, дигитализација и комуникационе технологије као база економског развоја”, што говори како је то једна од централних тема скупа.

Синиша Мацан, експерт за безбједност ИТ система и е-Управу, сматра како се у процесу дигитализације урадило пуно посла у посљедњих 10 до 15 година, те да постоји много више урађеног него што се то заиста види.

“Постоји доста информационих система који су успостављени, али услуге нису доступне грађанима и пословној заједници. Мора се радити на томе да се оптимизују унутрашњи процеси унутар органа управе, тј. да они ефикасно обављају своје послове и да то што прикупе у електронском облику постане доступно грађанима, а да институције међусобно размјењују више података. Мора се радити и на успостави услуга повјерења и сигурној аутентикацији корисника у складу са еИДАС регулативом. Коначно, посебно је битно да услуге буду доступне пословној заједници због конкурентног наступа на ЕУ тржишту”, каже Мацан.

Проблем види у заштити личних података и процедурама које дефинишу ту област.

Наиме, према његовим ријечима, домаћа законска регулатива о заштити личних података није прилагођена европској, што је један од недостатака на путу напретка ка дигитализацији и стварању електронске управе.

“Законска регулатива у БиХ још није прилагођена ГДПР општој регулативи о заштити личних података Европске уније, која се примјењује од прошле године. Ту се много шире дефинише лични податак. Он више није само име и презиме. Ту се као лични податак сматра и ИП адреса и бројне друге техничке ствари. Посебно се привреда мора прилагодити овој регулативи, јер су предвиђене велике казне уколико компаније из БиХ послују на територији ЕУ”, каже Мацан.

Према његовом мишљењу, други проблем који нас кочи на овом путу је недостатак стручњака на тржишту рада.

“ИТ струка је много плаћенија у приватном сектору него у државној управи и због тога се почео вршити прелаз људи из управе у приватне фирме и иностранство. Управа ће сигурно морати да уради нешто да се плате повећају за ИТ стручњаке и да се на тај начин привуче више стручне снаге”, рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана