БиХ пријети несташица кромпира
Бањалука - Иако је Босна и Херцеговина једна од ријетких земаља изван Европске уније која може извозити кромпир у земље ЕУ, извоз овог поврћа у првих шест мјесеци 2018. године мањи је у односу на исти период прошле године, док је увоз већи за чак три милиона марака. Истовремено, мање су и површине под овом ратарском културом.
Према мишљењу домаћих произвођача, стање је овакво због тога што је домаћи кромпир завршио на депонијама 2016. године, као и неповољних временских услова ове године, што за посљедицу има и несташицу кромпира на домаћем тржишту, гдје се масовно продаје онај из увоза.
“Вриједност кромпира извезеног из БиХ у првих шест мјесеци ове године је 1.104.243,47 КМ, док га је у истом периоду прошле године извезено у вриједности од 1.341.0175,12 КМ”, истакли су у Управи за индиректно опорезивање БиХ.
Према њиховим подацима, у првих шест мјесеци ове године у БиХ је увезен кромпир у вриједности од око 10 милиона марака, а прошле године око седам милиона КМ.
Бранко Мастало, предсједник Удружења повртара РС, истиче да су посљедица мање производње кромпира катастрофални губици из 2016. године, када су, како каже, огромне количине кромпира завршиле на депонији. У коначници, све то довело је до тога да је ове године забиљежена чак и несташица домаћег кромпира на тржишту.
“Ми нисмо продали наш род 2016. године, тако да смо на почетку 2017. године ишли с мањом сјетвом, што је имало за посљедицу да кромпира нисмо имали довољно до шестог мјесеца 2018. године”, наглашава Мастало и додаје да је то резултирало већим увозом кромпира у првом полугодишту ове године.
Истакао је да је на несташицу кромпира утицала и неповољна кишна година, због чега ово поврће труне и нападају га разне штеточине, што ће, појашњава, имати за посљедицу малу понуду кромпира на тржишту.
“Несташица је највише посљедица минуса из 2016. године, од којег се не можемо опоравити, немамо средстава и не можемо ући у производњу”, истиче Мастало и додаје да ће несташица кромпира сигурно владати и у првој половини 2019. године.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, казао је да земље у које БиХ извози кромпир штите своју домаћу производњу, што је, како каже, један од фактора мањег извоза.
“Те земље уводе одређене царинске баријере, које ограничавају увоз и повећавају цијену увозног кромпира код њих. Са друге стране, код нас је пала производња кромпира због неповољних временских услова”, појаснио је Маринковић.
Према његовим ријечима, производња домаћег кромпира у БиХ такође је пала и зато што су пољопривредници претходних неколико година имали вишкове који су завршили на депонијама.
“Они кромпир нису могли пласирати управо због неконтролисаног увоза, јер ми имамо 'хроничну упалу' када је у питању отвореност граница, па је тако за увозне производе све дозвољено, а када се извозе наши производи, наши произвођачи, који производе у тешким условима, не могу да обезбиједе неопходне документе”, истакао је Маринковић те додао да због свега овога произвођачи у коначници имају губитке, без обзира на приносе.
А да ли ће кромпира бити на тезгама у БиХ, остаје да се види, с обзиром на то да је, према писању њемачких и швајцарских медија, суша у западној Европи узела данак и смањила принос.
Наиме, њемачки произвођачи кромпира упозоравају да би принос кромпира у тој земљи ове године могао бити мањи и за 40 одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
