Бањалучки банкари највише зарадили

Тако је један од њих са пребивалиштем у Бањалуци прошле године пријавио доходак од 1.054.157 КМ, а његов суграђанин из исте бранше зараду од 971.405 КМ.  

На трећем мјесту са годишњим дохотком од 608.225 КМ налази се становник Котор Вароша, који је ову суму зарадио у сектору производње обуће.

Иза њега нашао се апотекар из Бањалуке са инкасираних 395.448 КМ, а листу од највећих пет закључује странац, који је у трговини на велико чврстим, течним и гасовитим горивима остварио доходак од 385.943 КМ.

Сви заједно у 2017. години зарадили су 4,55 милиона марака, што је више од годиш-њег буџета неразвијених и изразито неразвијених општина у РС. 

Када се највећи доходак у 2017. години подијелили на 12 мјесеци, долази се до мјесечне зараде од 87.846 КМ, која је сто пута већа од просјечне плате и 250 пута од просјечне пензије која се исплаћује у овом дијелу БиХ.

Тачније речено, раднику са просјечном платом треба осам година да заради једну мјесечну плату бањалучког банкара који је највише зарадио у 2017. години.

Ако се погледа листа, јасно се може уочити да и прошле, као и годинама уназад, доминирају Бањалучани с тим да се на списку налазе и два странца као и два пореска обвезника чије је пребивалиште у Федерацији БиХ.

“На основу Закона о порезу на доходак, физичка лица која су у протеклој години ос-тварила доходак од личних примања, самосталне дјелатности, ауторских и сродних права и права индустријске својине, те капитала, капиталних добитака, из страних извора и осталог дохотка, била су дужна да до 31. марта ове године поднесу годишњу пореску пријаву за порез на доходак, који износи десет одсто”, казали су у Пореској управи Републике Српске.

Зоран Павловић, економиста, каже како је у цијелом свијету банкарски сектор привилегован од самих почетака, а образложење за то лежи у одговорности с обзиром на то да се ту чува новац.

“Исти систем се користи и данас, па и у БиХ и РС, тако да су традиционално, плате у банкарском сектору значајно веће од просјека, а највише позиције у банкама, ди-ректори сектора и генерални директори добили су уговоре са бонусима, на основу којих и могу да пријаве да су остварили милионске плате у прошлој години”, каже Павловић.

Ипак сматра како су зараде у бакарском сектору, али и осигурању за врхунске позиције скоро нереално високе, док је већи дио упосленика на нивоу просјека, односно просјечног радника.

“Како су наше банке у највећој мјери 'стране', оне имају тај стимулативни систем награђивања па се на тај начин прави значајна разлика у односу на просјечне плате у БиХ и РС. Тешко је говорити о томе да ли су те највише плате реалне или не, али како можемо видјети, та ситуације је присутна од рата до сада и готово је постала пракса на коју смо се навикли”, закључио је Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.