Звук црквеног звона мелем за душу рогатичкког пензионера Петар Паунић
Рогатица - Ако би се за обичног човјека могло рећи да је богољубив, онда је то пензионер Петар Паунић из Рогатице, који дане проводи обилазећи и дарујући манастире и цркве.
Овај седамдесетогодишњак рођен је на Петровдан и, како каже, сам себи донио име Петар. Од када зна за себе именом се поноси и можда га је, вели, баш оно опредијелило да се од малих ногу моли Богу и иде у православне храмове, гдје воли слушати ехо црквеног звона и црквено појење које је, како каже, мелем за душу.
Острог, Добрун, Тавна, Папраћа, Житомислић, Тврдош, манастири у Светој Српској Гори, фрушкогорски манастири, Жича, Сопоћани, Милешева, Грачаница, само су неки које је обишао, а многе и више пута.
- У манастиру Студеница био сам поводом 800 година постојања, обишао сам Опленац, споменик на Газиместану и многе друге - додаје Паунић.
Али, оно што невољко прича је чињеница да је увијек био широке руке кад је требало цркве даровати.
Почео је од малих ногу и онога што су му, онако да му се нађе, давали мајка и отац, а наставио од првих плата, када се по доласку из ЈНА 1963. године запослио у Комуналном предузећу у Рогатици, а потом у ТАС-у у Сарајеву.
Није заборавио да помаже храмове ни док је радио у Њемачкој шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека. По повратку из иностранства запослио се у рогатичкој Творници пречистача у којој је догурао до пензије. Како вели, био је и остао велики вјерник који не пропушта ниједну недјељу да оде у цркву. У храму је и сваког већег црквеног празника, а радо оде и у околне цркве уз црквене зборове и народне вашаре.
- Кумовао сам 1981. године на стотој годишњици храма Светог пророка Илије на Сокоцу, а 1984. на освештању цркве Светог великомученика Георгија у Соколовићима код Сокоца - сјећа се Паунић. Вриједан прилог дао је и поводом 100-годишњице храма Свете тројице у Рогатици 1986. године, а један је од значајнијих донатора изградњи цркве Огњене Марије у његовом родном Закому за чију изградњу је и као активиста сакупио више од 8.000 марака. Са братом Савом ове године биће кум крсне славе ове цркве на коју ће, како рече, позвати и митрополита дабробосанског Хризостома.
Петар није заборављао на светиње изван Српске, па је тако у два наврата даровао новац за изградњу храма Светог Саве на Врачару у Београду. Није штедио ни кад су у питању биле литије. На многима је носио неки од централних барјака или икону. Све је то, поносно казује он, било Богом благословљено и због тога није било мањка у његовој породици у којој су тренутно, у властитој кући у Рогатици, супруга, два сина, снаха и троје унучади.
Петар је и одборник у Црквеној општини Рогатица од 1958. године и кроз ангажовање на том послу даје велики допринос вјерском животу у Рогатици.
Утисак
Петар Паунић са поносом истиче да је имао част и срећу да пољуби руку и буде у друштву великог броја високих црквених великодостојника. Ипак, како каже, највећи утисак на њега оставио је покојни патријарх Павле.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
