Владислав Вучановић, протонамјесник на Пашинцу у Приједору: Вјерници жељни ријечи Божје

Снежана Тасић
Владислав Вучановић, протонамјесник на Пашинцу у Приједору: Вјерници жељни ријечи Божје

Приједор - За деценију преданог рада и предавања вјеронауке за одрасле у цркви Свете Богородице на Пашинцу у Приједору дочекали смо хиљаде вјерника који су били жељни ријечи Божје.

Почео је тако причу протонамјесник Српске православне цркве Владислав Вучановић, чији су часови вјеронауке за одрасле у паланчишком и пашиначком храму постали освјежење у духовном животу Приједора.

Јубиларно 500. предавање одржано је крајем прошле године на тему улога свештених лица у животу вјерника и сала је тада била испуњена до посљедњег мјеста.

- У границама својих могућности, знања и духовног искуства, вјерницима смо пренијели живот по духовним заповјестима јер су долазили у храм тражећи помоћ од Бога за духовни мир. Људи су проналазили одговоре на многа питања и одговоре на разне животне недоумице. И сваки наш сусрет и разговор почињао је и завршавао  молитвом - прича Вучановић.

Све је почело када је 2008. године група вјерника упутила позив протонамјеснику Вучановићу да их поучава хришћанској вјери и побожности.

- Прихватио сам и то траје већ десет година, а држали смо предавања сваке сриједе на једном духовном сабрању које смо назвали вјеронаука за одрасле - истакао је Вучановић.

Каже да су проучавали многе теме, као што су оне најосновније попут молитве.

- Незамисливо је да неко каже да је вјерујући човјек, а да се никада у животу није причестио, да се на литургији нашао случајно и слично. Наша сабрања смо и почињали и завршавали управо молитвом, која је срж и центар духовног живота вјерујућег човјека. Ту су биле оне теже теме - како поднијети животне недаће и страдања, како се смирити пред животним изазовима, али и неизбјежна тема стварања хришћанске породице - рекао је Вучановић.

Приједорчанка Ирена Којић каже да су ријечи протонамјесника Владислава Вучановића биле значајне за сваког вјерника.

- Отац Владислав је прошао многе теме, а ми смо ту сваки пут били са радошћу. Током 500. предавања свештеник је тумачио Свето писмо, јеванђеље, Нови завјет, што је људима веома битно јер је то тешко сам схватити. Толико смо тога научили, нечега се подсјетили и ово је за нас било драгоцјено проведено вријеме -  истакла је Којићева.

Црква Пресвете Богородице на Пашинцу стара је 110 година и има занимљиву историју. Народно предање каже да је изградња овог храма почела 1890. године, а да је 1909. имала прво богослужење.

Протонамјесник Вучановић истиче да се не зна ко су оснивачи и иницијатори градње храма, али да  о томе нема ни писаних трагова с обзиром на то да је црквена архива изгорјела током Другог свјетског рата.

- Храм је за ових вијек и нешто више година под своје окриље примио многе вјернике јер се памте некада велики црквени сабори на духовски понедјељак, када је готово цијели Приједор био присутан на Пашинцу и ово је једина црква на овом подручју која је имала свој сабор - истакао је Вучановић.

Он је додао да се та традиција временом угасила и да готово пуних 60 година ова парохија није имала свештеника.

- Храм је оскрнављен, није био порушен као црква у оближњем Малом Паланчишту током Другог свјетског рата, али је био штала за коње њемачке војске, што је невјероватно - рекао је Вучановић.

Он је додао да је тек 2007. године овај храм доживио прву велику генералну обнову од темеља до храма.

-  Данас је то велељепни храм који пружа услове за молитвени боравак вјерног народа и све њихове духовне потребе - рекао је Вучановић.

У данашњем времену, умјесто некадашњег сабора, заживјела су нека друга окупљања као што је окупљање на дан рођења Пресвете Богородице, којој је црква и посвећена, те на дан Великомученице Марине - Огњене Марије, када су се огласила црквена звона.

- То је кренуло упоредо са почетком обнове када су се на овај празник, усред ноћи, сама огласила црквена звона, за шта постоје свједоци, мјештани који станују у околини храма - подсјетио је на тај догађај протојереј Вучановић.

Додаје да је то била прекретница у оживљавању духовности у овом дијелу града и од тада до данас број вјерника се стално увећава.

- Сада је слика таква да се на Божић и Васкрс не може ући у цркву од великог броја вјерника и овдје сваке недјеље сада служимо свету литургију - рекао је Вучановић.

Забрињавајући подаци

Владислав Вучановић каже да је податак да је сваке године 40.000 Срба мање податак који упозорава да се полако губи православни српски идентитет.

- Само у мојој парохији има око 150 мушкараца до 40. године старости који још нису ступили у брак, што значи да је ускраћена за 150 породица и још колико дјеце у њима. Дјеца су наша највећа радост и ништа љепше нема од новог живота - нагласио је Вучановић.

Камен из манастира Милошевац (слика нови манастир)

Предање каже да је храм на Пашинцу саграђен од камена порушеног манастира Милошевац. Према наводима у старој црквеној документацији, манастир Милошевац налазио се у близини рјечице Милошевице у насељу Чиркин Поље, на мјесту под називом Црквина.

Манастир је страдао, као и остали на том подручју, током аустријско-турског рата у периоду 1683 - 1699. године. У близини гробља, које је никло на мјесту старог манастира, средином прошле године почела је изградња  новог манастира посвећеног Покрову Пресвете Богородице. Темељи су освештани 18. новембра 2018. у присуству многобројних вјерника с овог подручја, као и владике бањалучког Јефрема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана