Успомене на Јевреје још само у књигама

Успомене на Јевреје још само у књигама 03.07.2011 22:00 | Радоје Тасић

ВИШЕГРAД - Професор Дивна Васић из Вишеграда у студији "Вишеградски Јевреји, суграђани којих више нема", бавила се истраживањима о јеврејским породицама у овом граду, којих је било на десетине, а сад у њему живи само старица Букица Романо, а посебно се осврнула на ликове Јевреја у дјелима нобеловца Иве Aндрића.

- О Јеврејима у Aндрићевим дјелима написано је и речено много тога и то о њиховом вјечном тражењу безбједног уточишта, о финансијским успонима и падовима, њиховој повезаности, слози и брзи за сународнике и на крају њиховој трагичној судбини на овим просторима - каже Васић.

Најпознатија Јеврејка у Aндрићевом роману "На Дрини ћуприја" је Лотика Целермајер, која је управљала хотелом смјештеним недалеко од ћуприје.

- Вишеграђани су је звали Танта Лота, а хотел чији је власник био пољски Јеврејин Целер, Лотикин хотел. Негде пред Први светски рат Лотика је као и многи Вишеграђани побегла на леву обалу Дрине, а онда се вратила у хотел, обновила га и водила безмало до своје смрти - написао је Aндрић.

Лотика је сахрањена 1937. године на јеврејском гробљу на Околиштима, а у граду зграду гдје је био хотел још називају Лотикин хотел.

Aндрићев лик из романа "На Дрини ћуприја" Санто Папо потицао је из вишечлане породице и имао је гвожђарску радњу у касаби. Санто Папо је познат по оној чувеној реченици из Aндрићевог романа "Рум за Ћоркана!" Страдао је заједно са женом и сином у њемачком логору Берген Белзен у прољеће 1945. године.

Професорка Васић је истражила и судбине осталих ликова Јевреја у Aндрићевим дјелима.

- За Давида Левија, рабина, кога Aндрић помиње у поглављу кад аустроугарска војска улази у касабу, зна се да је на његовој земљи саграђена прва синагога у Вишеграду - каже професорка Васић.

Васићева је утврдила да један споменик без натписа на Околиштима крије гроб јеврејске дјевојке која се због забрањене љубави бацила у Дрину. Она је потицала из породице Рајнер, а односи се на лик Рифке из приповијетке "Љубав у касаби".

Досељеници

У роману "На Дрини ћуприја" Иво Aндрић је написао да су прве јеврејске породице доселиле у Вишеград у вријеме изградње моста Мехмед-паше Соколовића на Дрини од 1571. до 1579. године.

Aндрић даље пише да су послије окупације БиХ, поред сефарда, у град на Дрини пристигли и галички Јевреји ашкенази, а са њима је у касаби "као свежа крв кроз земљу стао да кружи новац у дотле невиђеним количинама".



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица