У Приједору се још трага за 52 борца и 83 цивила

Све је мање наде да ће они икада бити пронађени, истичу из организација проистеклих из рата.

Како кажу, незадовољни су радом Института за тражење несталих особа у БиХ, који ни десет година од оснивања није направио централну евиденцију несталих у Босни и Херцеговини.

Године пролазе, а туга не јењава, свједочи Лазо Марчетић из Приједора. У септембру '95, током борби на Крупском ратишту, његовом сину Ђорђу губи се сваки траг. Годинама га је тражио, куцао на сва врата, али без успјеха. Временом је утихнула и нада да ће сина бар достојно сахранити.

- Само да знам гдје бих отишао, гдје да запалим свијећу. Овако, палим свијеће али ми се и не пали. Имам осјећај као да ће се појавити однекуд, каже Лазо.

Двадесет шест година дуга је и агонија Данице Гуска. Њен муж Недељко нестао је на Грабежу код Бихаћа у новемру '92. Свих ових година безуспјешно је трагала за њим. Наду јој је улијевало свједочење да је након нестанка виђен жив.

- Једна жена га је видјела и препознала, у бихаћком затвору, то је било одмах на почетку. Тада је нестало њих осам из нашег села. До данас сам га тражила, али сад сам изгубила сваку наду, наводи Даница.

А све мање наде имају и остале приједорске породице несталих. Највећег кривца виде у Институту за тражење несталих особа у БиХ, који од оснивања, 2008. године, до данас, фаворизује бошњачке жртве, док српске случајно или намјерно – занемарује.

Недопустиво је, кажу, да након свих ових година, није направљена нити централна евиденција несталих, којом би се многе ствари разјасниле.

Здравка Карлица, предсједница Организације породица погинулих и заробљених породица и несталих цивила Приједор, истиче да постоје сви подаци, свако име и презима, али да је нажалост политика уплетена у читав тај процес.

Зоран Предојевић, предсједник Борачке организација Приједор истиче да је социјални статус тих породица поприлично ријешен, мада се никада не може рећи да је то 100 одсто ријешено

У Републици Српској још се трага за 1.662 особе. Током прошле године идентификовано је 13 несталих Срба, док је ове године утврђен идентитет тек њих шест. Због свега тога, неопходно је надлежности за проналазак несталих Срба пренијети са државног на ентитетски ниво, сматрају у организацијама проистеклим из рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.