Сви траже већи дио аграрног буџета

На договор у вези с израдом правилника за додјелу подстицаја за 2019. годину у Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС крајем јануара или почетком фебруара биће позвани представници свих удружења пољопривредних произвођача како би оквирно договорили расподјелу аграрног буџета, који у овој години износи 71 милион КМ. 

Предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновића истиче да је досадашња расподјела новца била неправедна и нелогична, те предлаже да новац из аграрног буџета буде распоређиван у једнаким процентима свим производним секторима како нико не би остао ускраћен с обзиром на то да су сви, како тврди, у јако тешкој ситуацији.

- Сви се једнако мучимо и радимо, и ми који производимо јабуке, и они што производе кромпир, мед, млијеко, месо... Зато расподјела новца мора бити једнака. Ако то није могуће, ми ћемо тражити сопствени буџет, односно десет милиона марака. Тај новац планирамо да распоредимо и за капитална улагања, инвестиције, те премије за произведено и продато воће - рекао је Дојчиновић. Он је додао да мљекари сваке године добију 60 одсто новца из аграрног буџета, иако запошљавају мали број радника, за разлику до воћара који хљеб у руке дају хиљадама надничара.

- Од мљекара смо направили зависнике од аграрног буџета, иако су они већ одавно узнапредовали и сами су одрживи. Многи сектори грцају и далеко су од профитабилности, док они убиру велики новац - додао је Дојчиновић и навео да су воћари лани добили четири милиона КМ на име премије за произведено и продато воће.

Више новца тражиће и произвођачи свиња јер, како кажу, немогуће је да са досадашњим износима подстицаја буду конкуренти европским произвођачима чије је месо преплавило домаће тржиште.

- Тражићемо пет милиона марака, и то 3,5 милиона за тов свиња и 1,5 милиона марака за расплодне крмаче. Лани смо имали 30 КМ по товљенику, а по крмачи 70. Међутим, сада ћемо захтијевати да то буде 50 марака за тов, а 200 за прасилице - истакао је предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић.

Већи комад “колача” желе и произвођачи поврћа, који би се задовољили са десет милиона КМ подстицаја.

- Четири милиона нам треба за премије за произведено и продато поврће, а шест милиона за наводњавање, механизацију и пластеничку производњу. Имамо услове да произведемо много поврћа, само нам треба снажнија подршка - рекао је предсједник Удружења повртара РС Бранко Мастало.

Он је истакао да су  цијелу прошлу годину кубурили са мањком радне снаге, а ове године ситуација ће, како кажу, бити још гора.

- Ко не буде имао новца да купи машине које ће одрађивати највећи дио посла мораће да угаси производњу. Међутим, вадилице, купилице, сортирачи, пакирнице су веома скупе и без већег износа подстицаја их не можемо набавити. Очекујемо доста више разумијевања од новог министра - додао је Мастало. 

Праведнију расподјелу траже и живинари.

- Важно је и да буде обезбијеђена редовна исплата новца свима јер неки добијају новац мјесечно, а неки годишње. Захтијеваћемо и да буде донесен закон о подстицајима, а не да буде креиран правилник сваке године - истакао је директор Пословног удружења Заједница живинара РС Небојша Ракић.

Предсједник Удружења пољопривредник произвођача и мљекара РС Владимир Усорац каже да су мљекари задовољни износом премије за млијеко која износи 30 фенинга по литру, али да треба повећати износ подстицаја за производњу јуница.

- Да бисмо били конкурентни на тржишту, потребно је да се приближно изједначимо с окружењем када су у питању подстицаји за јунице, који су лани износили 240 КМ - рекао је Усорац и додао да мљекари годишње добију око 30 милиона КМ на име премије за млијеко, али да је то зато што их има далеко више него свих других произвођача заједно. 

Јаче контроле

Владимир Усорац сматра да додјелу подстицаја треба далеко више контролисати него што је то сада случај.

- Контрола се ради искључиво у производњи млијека, док сви други сектори раде како хоће. Јабуке се увозе из Пољске, па затим извозе у Русију као домаће и за то се узимају подстицаји. Сличне ствари се раде и код извоза говеда у Турску. Такве ствари се више не смију дешавати. Како се контролише производња у мљекарству, тако треба да буде и у другим секторима - рекао је Усорац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.