Свештеник са војним чином

- Од дјетињства волим Бога и војника. Бога волим јер је увијек добар, а доброг војника волим јер је увијек дио доброг тима - каже он. Истиче да је знање које је стекао на Универзитету одбране у Београду од огромног значаја, али истовремено и велика обавеза.

- Школовање у Школи националне одбране - Високе студије безбједности и одбране, што је четврти ниво усавршавања, је добра прилика да се рупе незнања попуне и побољшају компетенције православног свештеника. Ова школа је војна, полицијска, политичка и цивилна, а присуством свештеника СПЦ постала је и богословска - каже Поповић.

У школу се, како истиче, уписао са благословом епископа зворничко-тузланског Фотија и православног војног епископа бихаћко-петровачког Сергија.

- Уз њихову велику подршку, али и Срба ја сам постао први војни свештеник који је завршио ову школу. Они су препознали да је важно да и на овај начин градимо везу са матицом Србијом. То је за мене велико искуство - навео је Поповић. Према његовим ријечима, повратак цркве и вјере у оружане снаге у почетку је био изненађујући.

- У току богословског школовања моје генерације, пет година у Богословији Света три јерарха у Фочи и четири године на Кијевској духовној академији у Украјини, припремали су нас да будемо вјероучитељи и парохијски свештеници. Ниједна лекција није говорила о пастирском раду православног војног свештеника - каже свештеник Поповић.

Говорећи о православном војном храму у Бијељини Поповић каже да је приликом обнове Спомен-храма Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, у Касарни “Војвода Степа Степановић” у Бијељини, народ показао да је спреман да помогне у оваквим приликама.

- За христољубиве Србе храм је дом врлина, дом вјечности, дом културе, парче неба на земљи, дом љубави, мјесто сусрета дјеце са Родитељем нашим, дом живота, дом заједнице. Царство небеско на земљи - истиче Поповић.

Овај свештеник познат је и по активном друштвеном и хуманитарном раду. Један је од оснивача школе иконописа “Одигитрија”, која је одшколовала бројне талентоване сликаре, а циљ му је, каже, унапређење њеног рада. У хуманост дубоко вјерује и због тога је, како каже, посвећен хуманитарном раду, а у свему што ради породица му је велика подршка.

• Све духовно богатство добио сам кроз породицу. Породица је изнад свега, а Бог је члан наше породице - додаје он.

Одликовања

За несебичан рад протонамјеснику Васи Поповићу стигле су и бројне награде и признања. Поводом Дана града Бијељина и крсне славе Светог великомученика Пантелејмона ове године награђен је сребрном медаљом “Филип Вишњић” за посебне заслуге у јавним, културним и хуманитарним дјелатностима.

Предсједник РС Милорад Додик одликовао га је прошле године Медаљом заслуга за народ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.