Сталне пљачке кућа прст у око повратницима

Речено је то у Завичајном удружењу Завидовићана које ће сутра у Добоју организовати академију поводом 23 године од егзодуса Срба из Возуће и села у долини ријеке Криваје. До прољећа 1992. године у Завидовићима живјело је 11.680 Срба, а сада на простору те општине у ФБиХ борави око 450 предратних становника.

Сталне пљачке кућа, кажу, један је од горућих проблема са којим се сусрећу. 

“Поново су обијене двије куће. Опште је познато ко обија те куће и шта се жели поручити тим обијањем кућа повратницима. Ако једном повратнику већ четврти, пети, шести пут се обија кућа, мислим нема смисла. Шта ви више да очекујете? Не знате шта да оставите, не можете ништа ни оставити. Када дођете, оно све испревртано”, прича Зоран Благојевић, предсједник Завичајног удружења Завидовићана.

Обрен Петровић, градоначелник Добоја, спреман је да помогне Возућанима који су се вратили у своје домове јер сматра да су најгоре прошли у јесен 1995. године када су се из окружења извлачили ка Добоју.

“Заједнички са Владом РС треба да помогнемо људима који су угрожени. Сигурно је да ћемо ми направити некакав списак социјално угрожених, позвати те људе, видјети у каквом су стању”, казао је Петровић.

За почетак добојски градоначелник је са 5.000 евра помогао породици Пере Лукића, некадашњег команданта ударног батаљона на возућком ратишту, који је након тешке болести умро у Подгорици.

“Био је активно војно лице, могао је као и остала активна војна лица да напусти ратиште, да оде у Војску Југославије. Међутим, он је остао да брани српски народ на простору Возуће, да брани Возућу и да брани РС”, каже Зоран Благојевић, те подсјећа да се Лукић у јесен 1995. успио извући из окружења, али је рањен.

“Он је волио Босну, Возућу, Добој, волио је овај народ, дао све од себе да га спаси, али себе није могао спасити”, казала је Каранфилка Лукић, супруга Пере Лукића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.