Сигурно уточиште у одсудној бици

У овој кући, изграђеној захваљујући племенитим људима, топлину дома далеко од породице, пронашла су дјеца свих узраста која се лијече од малигних обољења у Универзитетском клиничком центру РС.

Од када је широм отворила своја врата, ниједног тренутка није била празна. Из дана у дан смјењивале су се породице које је на њен праг довела иста мука. Мир и тишина која се осјети чим се закорачи у кућу нестају већ приликом првог сусрета са њеним станарима. Храбра мала срца, која је болест натјерала да одрасту преко ноћи разоружавају осмијесима, а њихов ведар дух и енергија не остављају простора за тугу и снуждена лица. У кући се тренутно налази четворо дјеце, а мајке које бдију над својим болесним малишанима храбре једна другу и са много саосјећања проживљавају сваку терапију.

- Боравак у кући олакшао нам је муку која нас је задесила. Тешко је било суочити се са болешћу дјетета, а још теже када лијек тражите далеко од куће, од породице - кроз сузе је испричала мајка, која није жељела да јој наводимо име, а која је са петнаестогодишњим сином прије пет мјесеци дошла из Угљевика у Бањалуку.

Иста мука натјерала је и једну Мркоњићанку да у септембру прошле године уточиште потражи у “Родитељској кући”. С надом да ће њена кћерка ускоро оздравити и вратити се у гимназијску клупу, прошапутала је само да не губи наду.

- Нисам сама, исту бригу брину многе мајке. Не губимо наду да ће наша дјеца оздравити - казала је она.

А да су вјера и нада уз све лијекове који су обољелој дјеци доступни у УКЦ РС највећи савезник против болести потврђује и Никола Јовановић (15) из Модриче, први станар “Родитељске куће”.

- Сада сам одлично. Нема више болнице и терапија, само понекад идемо на контролу. Уписао сам се у средњу школу, смјер машински техничар за компјутерско конструисање - прича Никола. Раме уз раме с њим све битке је извојевала његова мајка Милица, која каже да се њихов живот враћа у нормалне токове.

- Човјек није свјестан шта све може да издржи док га не задеси оно најгоре, а то је болест дјетета. Лавовска борба је иза нас, треба још времена да прође. Никола сада прима терапије за одржавање. Оно најгоре смо прошли - рекла је Милица и додала да је “Родитељска кућа” спас за обољелу дјецу.

Колико је бора исписаних бригама на лицима родитеља који са обољелим малишанима долазе у ову кућу, најбоље зна управница “Родитељске куће” Катица Керкез, која са свима њима дијели лијепе, али и оне најтеже тренутке.

- Чини ми се да нема општине у РС у којој нећете наћи бар једну породицу која је боравила код нас. Нису сва дјеца са малигним обољењима, има и малишана који долазе због хематолошких обољења, а до сада смо угостили укупно 57 породица - рекла је Керкезова и додала да се сваки одлазак на контролу малих станара ишчекује с великом неизвјесношћу, а сваки добар резултат прославља уз много смијеха и суза радосница.

Она је испричала да је веома важно да дјеца у кући осјете сигурност коју су изгубили оног тренутка када су тешке терапије постале њихова свакодневица.

• Смисао постојања “Родитељске куће” није само то да породице имају смјештај, већ да овдје пронађу и подршку, раме за плакање и да на примјерима дјеце која су се излијечила виде да ће све бити добро - казала је она и додала да је највећа радост када чује малишане да пјевуше док весело трчкарају ходницима.

Рођендани

Катица Керкез каже да без обзира на болест и терапије које краду дјетињство малим станарима “Родитељске куће” настоје да све за њих важне тренутке учине посебним.

- Неколико пута смо имали прославу рођендана. Мајке припремају торте, купимо балоне, украсе и све оно што ће на лице слављеника измамити осмијех, јер то је оно највредније - казала је она и додала да за дјецу организују и бројне радионице да би им олакшали боравак у кући.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.