Седам деценија походе планинске висове

Једно од најстаријих планинарских друштава у БиХ, као и његови чланови већ седам деценија дишу пуним плућима и шире причу о очувању животне средине. Од самог оснивања 1948. године владало је велико интересовање за чланство, па су тако за кратко вријеме бројали на стотине чланова.

Прави бум десио се седамдесетих година прошлог вијека, када се број чланова попео на 700. Приближавањем планинарства што већем броју суграђана успијевали су да шире свијест о здравијем начину живота.

Кроз ово друштво прошло је неколико хиљада активних чланова који су вјештину планинарења стицали годинама и тако постајали врхунски планинари, инструктори, оспособљени за дјеловање у природи и читање њене ћуди. Међу њима се посебно истакао Каменко Геренчић (84), који је данас најстарији планинар у Фочи. Присјећа се оснивачке скупштине друштва одржане прије седам деценија, али и првог успона на највиши врх БиХ Маглић, сада већ давне 1949. године.

- Лијеп је то посао био, ми смо били добри другови, почели смо и, ево, опстали у томе. По оснивању смо имали 50 чланова, а касније је тај број растао вртоглаво. Дружили смо се, освајали врхове, ширили годинама љубав и његовали здрав начин живљења. Младима бих рекао да се посвете што више планинарењу, то је најљепши дио живота - прича Геренчић.

Славни писац Гете говорио је да је природа једина књига која на свим листовима нуди много садржаја. Управо књигу о природи, њеним љепотама, о висовима, брдима, о онима на брду и испод брда, могао би да напише и истакнути члан “Зеленгоре” Небојша Лечић.

- Порастао сам испод фочанских брда, сваки дан био ту кад се правио стари дом на Забрани, али и нови. Живио сам за ово друштво. Тешко је испричати све што је стало у протекле деценије, али бих свима рекао да, ако не умију да планинаре, онда бар пјешаче природом. Када смо раније организовали традиционални успон на Маглић, више је било учесника из иностранства него нас домаћих. То би требало вратити - сматра Лечић.

Међу сјајним планинарима некад и данас много је припадница њежнијег пола. Фочанка Душка Гавриловић једна је од њих.

- Нисмо се штедјели да друштву дамо све што смо могли, а себе до краја. Посвећивали смо се младим људима, а препоносна сам и до суза ганута када видим и данас бројне младе чланове, то је мени награда, мени друго признање и не треба - задовољна је Гавриловићева.

Поводом значајног јубилеја одржана је и свечана сједница ПД “Зеленгора” на којој су, осим додјеле награда и признања заслужним члановима, појединцима, институцијама и установама, додијељене и чланске књижице за двадесет фочанских основаца.

- Планинарење и пјешачење могу да опишем само са двије ријечи, љепота и чист ваздух. То искуство се не може заборавити - прича млади Лазар Јојић.

“Зеленгора” данас броји 80 активних чланова. Године се у овом хобију, како каже Карло Шимовић, предсједник Друштва, не могу избројати.

- Препознатљиви смо по нашим најмасовнијим акцијама “Видовдански успон на Маглић”, “Језера Зеленгоре”, по учешћу у планинарским акцијама широм Европе, од Алпа у Аустрији и Словенији, преко Татра у Словачкој и Риле у Бугарској до Кајмакчалана у Македонији и Олимпа у Грчкој. По нашим преминулим члановима назване су двије велике акције, то су Мика Савић Пири и Арсеније Арсенић, тако да се наша планинарска стаза никада не сужава, она траје, шири се и трајаће - поносан је Шимовић.

Признања

Бројна признања која су за седам деценија освојили фочански планинари најбоље говоре колико су били и јесу признати широм БиХ, Европе и свијета. Златне и сребрне значке красе њихове витрине свједочећи да им је циљ био и остао само један: вољети природу и ту љубав преносити на ближње своје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.