Рогатичанин поклонио милион марака народним кухињама

У његовом родном селу јуче су са поносом истицали да је њихов Аго, како су га звали, цијелог живота био скроман, волио људе и није их дијелио по националној основи.

Кажу да је потицао из радничке породице те да га богатство које је стекао у Канади, гдје је отишао трбухом за крухом, није промијенило.

То је доказао и тестаментом којим је оставио милион марака народној кухињи "Стари Град" Сарајево, Мерхамету и Црвеном крижу ФБиХ, са жељом да обезбиједи квалитетне оброке за све социјално угрожене грађане БиХ, без обзира на њихову етничку и вјерску припадност.

Његов рођак Рамиз Хоџић (66) каже да је Аго млад отишао из Ковања у бијели свијет.

- Знало се да је прешао границу, али се дуго није јављао родбини, па се свашта о њему причало. Чим је стао на ноге и почео да се јавља, почела је да стиже и помоћ његовом брату Ћазиму, који је био возач у рогатичком Дому здравља, као и сестрама - прича Рамиз.

Под старе дане, додаје, вратио се у БиХ.

- Иако је имао кућу, завршио је у старачком дому у Неџарићима. Пошто је са њим био и мој ујак Касим Ћуревац, ја сам их више пута посјетио, али Аго није марио за посјете. Углавном је гледао телевизију и врло мало комуницирао. Колико знам, званично се није женио, али је једне прилике у Ковањ долазио са једном лијепом госпођом која се звала Јелена или Хелена - сјећа се Рамиз. Дјеце није имао, а дио новца тестаментом је оставио и фамилији.

И Алмаса Омербашић (64), рођака Агана Хоџића, добро га се сјећа и зна да је пуно помагао својој родбини.

- Чак је брату и сестрама направио кућу у Бољаковом потоку у Сарајеву. Сјећам се да је једне прилике у Ковањ долазио са неком госпођом која се звала Хелена. Била је лијепа и добро га је пазила. Чула сам да је касније умрла - каже Алмаса, којој је Аго остао у лијепом сјећању. Цијенио је, каже, родбину и пријатеље и није је изненадило када је чула да је тако велике паре донирао у хуманитарне сврхе.

Аган је рођен 1930. године у селу Ковањ, а преминуо 2015. године. Живио је у Канади од 1953. године, али је често долазио у БиХ те посјећивао Народну кухињу "Стари Град" на Башчаршији, гдје се дружио и пио кафу са запосленима. Одлучио је да богатство које је стекао мукотрпним радом поклони онима који сваки дан стоје у реду за оброк. Седам година прије смрти одлучио је да направи тестамент у којем је навео да након смрти оставља милион марака, искључиво за храну, онима којима је најпотребније.

- Водио се поступак, а мало су га оспоравали његови рођаци. Пресуда је донесена 29. децембра, односно да све буде како је он желио и написао у тестаменту - рекла је управница кухиње Зилха Шета, познатија као Тетка Зилха.

Додаје да је ових дана на рачуне ове кухиње, Мерхамета и Црвеног крижа ФБиХ легло око милион КМ.

- Подијељено је на три дијела и донација је намјенски предвиђена директно за храну. Не можемо ни у шта друго трошити - казала је она. Додаје да ће им ова донација помоћи да осигурају оброке за цијелу годину.

- Већ смо данас обрадовали људе млијеком, уљем, кафом. Од сада ће у овој кухињи имати читав хљеб, неће се половити. Најважније је што ћемо 14. априла конвој од 300 пакета послати према Ковању и другим селима гдје је рахметли Аган провео своје младе дане - казала је Шета.

Народну кухињу "Стари Град" јуче је посјетио и извршилац тестамента Енвер Ахметспахић, сестрић Агана Хоџића, који за свог ујака каже да је био веома скроман човјек.

- Он се 1996. године вратио из Канаде у БиХ, гдје је и умро. Могу да кажем да је волио своју земљу и свој народ, да људе није одвајао по вјери и нацији. Волио је људе, помагао им и док је био жив, али, ево, и након своје смрти - казао је Ахметспахић.

Мотив

Енвер Ахметспахић каже да је Хоџићева намјера била да нахрани гладне људе и зато је одлучио да средства додијели на овај начин.

- Његова изричита жеља је била до то буде у храни. Ни у шта друго да се средства не троше. Било му је жао људи које је сретао и виђао. Вјероватно је и он некада био гладан, па је могуће да је и то један од мотива. Та средства нису њему пала с неба, није добио на лутрији, него својим трудом и радом. Радио је разне послове у Канади, од дрвосјече, преко вођења гостионице, мотела, реновирања стамбених објеката и тако даље. Све је зарадио са својих десет прстију - испричао је његов сестрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.