Први кораци ка афирмацији ромског језика
Прњавор - Ромски књижевници остављајући иза себе што више литературе, књига и рјечника чине пионирске кораке ка афирмацији ромског језика како у БиХ тако и у региону, дају допринос да Роми живе и стварају на свом матерњем језику, рекао је књижевник Алија Краснићи из Суботице.
Краснићи, који је данас у Прњавору присуствовао округлом столу о историји, култури и језику Рома, истакао је да су припадници ове заједнице и након хиљаду година од егзодуса из Индије успјели да сачувају матерњи језик. “Нажалост, доста је оних који су га заборавили, али зато сада настојимо да их литературом вратимо коријенима. Сваки наш запис је користан за наредна покољења, јер млади људи морају да схвате да народа нема без свог језика. Наше је да стварамо и поносимо се оним шта смо и шта радимо” рекао је Краснићи, који је данас представио и први Српско-ромски и Ромско-српски рјечник са више од 120.000 ријечи.
Округлом столу у организацији Удружења “Ромска дјевојка - Романи ћеј” из Прњавора присуствовао је и академик Бајрам Халити који је истакао да је крајње вријеме да се ријеши уставно питање Рома, односно да буду третирани као национална мањина, а не да се као што је сада случај воде под “остали”.
Халити је нагласио да Роми имају све одлике националне мањине, односно посједују језик, обичаје, културу и традицију.
“Треба радити на стандардизацији ромског језика. Држава би требало да организује ромске књижевнике, писце рјечника, створи тим који ће урадити стандардизацију како би ромска дјеца могла да уче матерњи језик у школама. У новије време пуно се говори о положају Рома због чега се надамо да ће Ромима бити омогућено да користе сва своја загарантована људска, национална и културна права”, рекао је он.
Халити је на данашњем округлом столу говорио о Ромима као индијској језичкој, историјској и културној националној мањини.
“Једна национална заједница која живи у Европи мора да има матичну државу да би имала третман националне мањине. Влада Индије је показала заинтересованост да се Ромима утврди њихов статус. Мислим да ће Роми тек када се то деси имати сва загарантована права”, рекао је Халити.
Он је устврдио и да је ромски језик који вуче коријене од пракрита, једног од најстаријих језика, односно да је “мајка” свих осталих језика попут словенских, германских и слично.
Предсједник Удружења “Ромска дјевојка - Романи ћеј” Сњежана Мирковић сматра да је важно да се оживи ромска култура, а посебно језик.
“У Прњавору само троје Рома користи ромски језик. Наш задатак је да се у наредном периоду више посветимо својој историји и традицији”, додала је Мирковићева.
Округлом столу, као и културно-забавном програму у оквиру “Ромске вечери” које је финансијски подржало Министарство за људска права и избјеглице у Савјету министара, присуствовали су бројни гости, међу којима и предсједавајући Савјета националних мањина у Парламентарној скупштини БиХ Андрија Сваток, предсједавајући Одбора за Роме при Савјету министара Мујо Фафулић, директор Удружена жена Ромкиња “Боља будућност” из Тузле Индира Бајрамовић, те представници општине Прњавор.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
