Прва литија у манастиру Удрим послије три вијека

Срна
Прва литија у манастиру Удрим послије три вијека

Завидовићи - Прва литија након 300 година одржана је код разрушеног средњовјековног Манастира Удрим у Гостовићу код Завидовића, који се сматра задужбином краља Драгутина Немањића.

Након 300 година први је на трократној опходњи око зидина разрушеног манастира часни крст понео Раденко Лазић, а прву литију Пане Костадиновић. Литургију су служили изасланик Његовог високог преосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома - игуман манастира Озерковићи на Романији Георгије Станковић, администратор манастира Удрим протојереј-ставрофор Зоран Живковић и протонамјесник Бранко Цвјетковић из Српске Грапске код Добоја.

“Почетак обнове Манастира Удрим представља почетак његовог васкрсења, као и радост православних вјерника у Федерацији БиХ да будемо учесници и свједоци тога. Сваки камен који је враћен на своје мјесто, у зид овог светог храма, доприноси и духовној обнови нашег народа”, рекао је Живковић Срни.

Живковић је позвао вјернике да посјете Манастир Удрим.

Он је истакао да сви који желе помоћи обнову манастира Удрим прилог могу уплатити на жиро рачун: Раиффеисен банка 161 0000 205 160 055 на име Православна митрополија дабробосанска Манастир Удрим у Гостовићу.

Светој литији јуче су, осим свештенства, присуствовали православни вјерници са овог подручја, као и мјештани из оближње Возуће, Бистрице, Љесковице и осталих српских насеља у општини Завидовићи.

Према благослову митрополита Хризостома, Живковић је почео 23. октобра прошле године активности на откопавању зидова манастира Удрим који су били затрпани наносом пијеска које је са оближњег брда временом клизило низ падину.

Након обново средњовјековног Манастира Возућица, такође задужбине Немањића, кренула је обнова и Манастира Удрим који је, према народном предању, задужбина из 14. вијека и посвећен је Светом Великомученику и исцјелитељу Пантелејмону.

Манастир је удаљен 13 километара од Завидовића узводно уз ријеку Гостовић и вјероватно је порушен у вријеме аустријско-турског рата у великом походу Еугена Савојског на ове просторе.

Пошто је Манастир страдао, самим тим је уништена и сва архивска грађа која би могла бити свједок његове историје, али се зна да је Манастир Удрим у 17. вијеку имао велико имање, десет винограда и велики број монаха.

“У опширном попису Босанског Санџака из 1604. године помиње се земин цркве Гостовић, уживају га редовници /монаси/ те цркве са још десет винограда и чаира, припада Маглају, изван дефтера”, пише на сајту Митрополије.

Након рушења, манастир Удрим никада није обнављан. Манастир Удрим је 1970. године проглашен спомеником културе БиХ, а тренутно се налази на привременој листи Споменика културе БиХ.

“Имајући у виду да институције за очување културног насљеђа БиХ не посвећују никакву пажњу овом манастиру и не воде рачуна о одржавању, санацији, конзервацији ни обнови, митрополит дабробосански Хризостом је благословио да почне обнова манастира Удрим да би га сачували за будуће генерације”, истакли су раније из Митрополије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана