Приређен дочек за Которварошанина Вању Пејаковића: Загрљаји и сузе радоснице замијенили мјесеце стрепње

Милијана Латиновић 15.02.2018 09:28

Котор Варош - Немам ријечи да опишем како се осјећам, феноменално је бити окружен драгим људима. Хвала свима који су ми помогли и били уз мене у најтежим мјесецима у мом животу, рекао је Вања Пејаковић који се након опоравка од тешке повреде из Италије вратио у своје Масловаре.

Вања је на матурској екскурзији у једном италијанском љетовалишту почетком јуна прошле године скочио с мола у воду дубоку тек пола метра и сломио четврти вратни пршљен.

Херој са којим су се заједно борили италијански љекари, његови родитељи и хумани људи широм Српске стигао је у свој родни крај у уторак увече, а мјесеце испуњене стрепњом и бригом замијенили су загрљаји, срећа и сузе радоснице.

Родбина, комшије, пријатељи, школски другови и саиграчи из Кошаркашког клуба "Младост" сатима су нестрпљиво чекали његов долазак, а кафић "Дионис" био је мали да прими све оне који су дошли да пожеле добродошлицу овом Которварошанину.

Све је било у знаку Вањиног повратка, а на вратима кафића налазио се број 13, његов број на кошаркашком дресу.

- Само чекам да га пољубим - казао је Вањин брат Стефан док је с нестрпљењем ишчекивао када ће се појавити.

За дједа Ратка Пејаковића, учитеља у пензији, дан повратка његовог унука, је како каже најсрећнији у животу.

- Нико није срећнији од мене. Послије осам мјесеци дуге борбе вратио се мој Вања - казао је поносни дјед.

Најважнију Вањину битку у животу, да се опорави и поново стане на своје ноге, раме уз раме с њим, извојевали су његови родитељи.

- Сада је све добро. Вања се добро осјећа, али мора наставити са рехабилитацијом. Сви смо узбуђени и срећни јер је напокон дошао кући - рекао је Вањин отац Саша Пејаковић и захвалио свима који су увеличали повратак његовог сина.

Десна рука породици Пејаковић у најтежим данима њихових живота био је кум Далибор Јовановић.

- Није могао дан проћи да се нисмо чули од када сам се вратио у Масловаре из Италије. Док сам био тамо било ми је лакше, али када сам видио да остаје у сигурним рукама било ми је срце на мјесту. Хвала љекарима који су из дана у дан давали све од себе. Вања је побједник и знао сам да ће и сада побиједити. Биће он опет онај стари - рекао је Јовановић.

Вању је у Масловарама дочекао и професор бањалучке Средње пољопривредне школе Љубиша Рокић, који је био са ђацима у Италији када се догодила несрећа.

- Дошао сам са већином ученика из Вањиног разреда да га подржимо да настави да се бори и побиједи повреду која га је задесила. Сви другари су га све вријеме подржавали, а снага коју је наш Вања показао заслужује респект - истакао је Рокић.

Уз свог пријатеља и саиграча, све вријеме били су и кошаркаши "Младости".

- Дошли смо да му пожелимо добродошлицу кући. Нисмо ни сумњали у њега, јер је он увијек био побједник и на кошаркашком терену и ван њега. Поносни смо на нашег Вању - говорили су кошаркаши једним гласом док су са звучника допирали стихови пјесме "Играј и побиједи, поносно се врати...".