Повратак барјака увеличао јубилеј у Требињу

Ратомир Мијановић
Повратак барјака увеличао јубилеј у Требињу

Требиње - На стогодишњицу побједе српске војске и ослобођења Требиња, посебан значај овом великом јубилеју дала је једна застава из тог периода, која је од тада обишла свијет и коначно враћена у постојбину.

Тачно на овај велики празник, она је предата Музеју Херцеговине, гдје ће се убудуће налазити у сталној поставци, као експонат из Првог свјетског рата.

Дуго жељену и скупо плаћену слободу, велике жртве, страдање и славу, све то ова застава представља. Требињци кажу да би се о њој и њеном путу из Америке с почетка рата 1914. до Требиња могао снимити филм.

Њен пут почиње у Америци, гдје је и сашивена за свог заставника или барјактара Сава Вуковића. Овај херцеговачки младић из села Загоре са требињских брда одважио се испред других да узме ову заставу, иако је то у рату скоро сигурна смрт, јер су заставници увијек били први на нишану непријатеља.

Он се са великим бројем Херцеговаца пријавио у српске добровољце и отишао на Солунски фронт, да учествује у борбама за ослобођење своје отаџбине. Са својом заставом, Вуковић је учествовао у бројним биткама за ослобођење Србије и српских земаља. На крилима слободе, долази у своју Херцеговину и своје родно Требиње. По ослобођењу, као угледан домаћин, скрасио се са породицом у свом селу Загора.

Тако је било све до краја Другог свјетског рата, када га партизани одводе на мост у мјесту Дражин до и убијају. Његово тијело бацају у ријеку Требишњицу.

- Застава је величине два пута два метра, дужина копља је 3,4 метра, а на врху је бакрени крст који је позлаћен. Око заставе су стављене позлаћене жуте ресе дужине пет центиметара - појаснио је Савов унук Вујадин Вуковић. На застави је са једне стране пришивено уље на платну на коме су Југ Богдан и девет Југовића са натписом “Браћа Југовићи” непознатог аутора.

- Када је застава отишла на рестаурацију 2016. године и рестауратор скинуо слику са платна, испоставило се да је то слика са два лица јер је и са друге стране писало је “Бротхерс Југовици”. На отварању споменика Његошу 1934. године изасланик краља Александра Првог Карађорђевића одликовао је овај барјак Лентом краља Александра, која је и данас у добром стању - појаснио је Вуковић.

Због стања у коме се застава налазила, била је потребна  потпуна рестаурација и конзервација, а било је и приједлога да се то уради и у државама у окружењу.

- Одбио сам те приједлоге и мој став је био да то може бити само Србија, за чије су се ослобођење наши преци и борили.  Због значаја заставе за наш град, инсистирао сам на томе да град Требиње или Удружење 1912-1918. треба да буду финансијски носиоци цијелог пројекта. Они су на крају и сносили све трошкове рестаурације - каже Вуковић.

У међувремену, Вуковић је ступио у контакт са Војним музејом у Београду, гдје су велику помоћ пружиле Анђелија Радовић и Наташа Скрињик-Цветковић, која је и урадила стручне интервенције на застави.

- Трошкове је свела на минимум и учинила све да се од једног скоро уништеног комада тканине поново види застава, под којом је, са сигурношћу можемо рећи, 1918. године ослобођено Требиње - каже Требињац Милан Путица, који је један од најзаслужнијих за повратак барјака.

То је, свакако, једна од “застава побједе и слободе” које често у својим пјесмама помиње требињски пјесник Јован Дучић, јер застава једног народа најбоље осликава и представља националне и духовне вриједности.

Изложба

У оквиру ових свечаности у Музеју Херцеговине отворена је изложба “Херцеговина у првој Југославији 1918-1941”, аутора Зорана Мијановића, вишег кустоса историчара.

- Кроз 50 паноа са старим фотографијама, документима и пратећим текстовима, али и сачуване часописе и предмете из тог периода, изложба освјетљава раздобље новије историје, живот и улогу Требиња и Херцеговине, мале области са девет срезова, у тадашњој Југославији - рекао је Мијановић.

Свечана сједница

У част Дана ослобођења Требиња у Првом свјетском рату, јуче је одржана свечана сједница Скупштине града. Замјеник градоначелника Требиња Мирко Ћурић истакао је да је српска војска 13. новембра 1918. године у Требињу добила аплаузе и овације какве се никада до тада нису чуле на обалама Требишњице, што је био својеврсни поздрав слободи. Током сједнице уручене су захвалнице и јавно признање града.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана