Оперска дива из Српца чувар српске традиције у Питсбургу

Школа дјелује у Питсбургу и окупља малишане који воде поријекло са простора бивше Југославије, а највише их је из Републике Српске и Србије. Часови се одржавају једном седмично, а са полазницима ради група родитеља, студената и волонтера који су уједињени око заједничког циља да дјеца која одрастају у туђини не забораве своје коријене.

Верица каже да је дошла на ову идеју прошле године, а на своју велику радост, добила је подршку неколико родитеља којима је такође важно да се очувају српски језик, обичаји и култура.

- У Америци дјеца са наших простора углавном похађају редовну наставу на енглеском и временом губе способност комуницирања на српском језику. Има чак и примјера гдје дјецу од рођења уче само енглески језик, без обзира на то што оба родитеља воде поријекло са наших простора - каже Верица.

Према њеним ријечима, родитељи играју кључну улогу у овом процесу јер ако њима није стало до очувања традиције, самим тим ни дјеца неће показати интересовање. Верица додаје да се већина ипак труди да дјеца подједнако добро знају и енглески и српски језик како би могли разговарати са својим бакама и декама кад се врате у завичај, као што и она учи своју дјецу, са којом редовно долази у родно село.

- У нашој школи дјецу не учимо само да говоре, читају и пишу, већ и да размишљају на српском, да боље схвате наше поднебље и менталитет. Учимо их како се прославља крсна слава, узгаја воће и поврће, читамо им пјесме и приче наших књижевника, организујемо мини-концерте и луткарско позориште. Много се ради на конверзацији како би били способни да течно говоре наш језик, али највише ипак науче кроз игру, која је саставни дио радионица јер тако квалитетније развијају међусобну комуникацију - каже Верица. Ова школа отворена је и за дјецу других вјера и нација, па се тако међу 12 малишана нашла и једна мала Американка по имену Фелицита.

- Познајем њене родитеље од раније и нисам ни сањала да ће послати своју кћерку код нас у школу. Ради се о свестраној породици која воли да путује и упознаје друге културе и мислим да их је наше пријатељство мотивисало да упишу дјевојчицу на часове. Фелицита је јако талентована за језике и учење јој не представља проблем, а свиђа јој се и храна са наших простора - рекла је Верица.

Верици као да је било судбински предодређено да се бави очувањем културне и духовне баштине Срба од заборава јер је њен родни град Србац, а супруг јој се зове Србислав.

- Заиста се осјећам као да сам рођена за овај посао јер уживам у томе што радим. Многи се труде да сачувају нашу традицију на овај начин. Постоји једна слична школа у Бостону, а дјелују и неке мање школе при православним црквама у САД које имају исту мисију и сви заједно јако лијепо сарађујемо - рекла је Верица. Иако је магистрирала оперу, наступи су јој за сада у другом плану, а углавном пјева са малишанима у “Школарцу”, који уживају у њеном раскошном гласу.

- Планирам да се вратим на велику сцену и врти ми се једна идеја у глави, а ако се реализује, можда одржим један концерт до краја године - каже Верица. За бројне резултате које је остварила у досадашњој каријери Верица је прије десетак година добила захвалницу и награду поводом Дана општине Србац, чиме је проглашена за једног од најбољих амбасадора Српца и Републике Српске у свијету.

Каријера

Верица је магистрирала оперу на Бруклин колеџу у Њујорку, а претходно је завршила средњу музичку школу у Бањалуци и Музичку академију у Београду у класи оперске диве Радмиле Бакочевић. Играла је на оперској сцени Народног позоришта у Београду, а била је и члан Српског пјевачког друштва “Јединство” из Бањалуке, освајајући бројне награде. Наступала је по цијелој Америци, а осим на српском и енглеском, пјева и на француском, њемачком, италијанском, руском и чешком језику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.