Нада Стјепановић, студент: Таленти могу Српску да ставе под свјетла свјетске позорнице
Бањалука - Студент камере на државном америчком “Бруклин колеџу” Нада Стјепановић поручује из Њујорка да су млади и талентовани људи будућност Републике Српске и БиХ и да се позитивне промјене могу остварити планским уздизањем образоване, елоквентне и широкоумне омладине.
“Омладина је најбољи адут. Улагање у младе може нас довести далеко, а неулагање до незадовољне омладине која у будућности даје незадовољне грађане”, каже за Срну Стјепановићева.
Она сматра да млади на овим просторима нису научени да покрећу иницијативе због мањка подршке институција, образовних установа, родитеља, те менталитета.
Стјепановићева оцјењује да је то тешко промијенити ако је приоритет само пронаћи начин да се преживи од почетка до краја мјесеца.
“С друге стране, иностранство даје лажну наду за промјеном и великим приликама. Оно је, такође, мач са двије оштрице, па млади као имигранти у туђој држави морају да раде десет пута више него што би морали код куће”, наводи Нада.
Она истиче да јој новчана подршка Владе Републике Српске путем стипендије коју прима од Фонда “Др Милан Јелић” много помаже у студирању и стручном усавршавању, иако је школовање у Њујорку много скупље него у Европи и региону.
“Новац од Фонда трошим на школарину. Велика је привилегија учити у школи и на колеџу који је у могућности да доведе на наше радионице и познатог кинематографа Фреда Елмса”, навела је она.
Постоји могућност да се Нада врати у Српску након школовања, јер је одувијек имала жељу да ради са младима одавде, заинтересованим за филм и фотографију.
“Истовремено, свјесна сам да се добра каријера директора камере може постићи само у иностранству. Али, о том потом”, наводи она.
Њен кратки филм “Каћино неочекивано дуго путовање до плаже” већ је приказан на независном филмском фестивалу у Мајамију, “Блек бирд” фестивалу у истом граду, те на фестивалу у Тузли.
“Мој други кратки играни филм жФенг шуиж био је недавно на великом екрану на жЛајтхаусж интернационалном филм фестивалу у Лонг Бич Ајленду. Надам да ће фестивалски циклус који тек почиње за мој други филм бити барем упола успјешан као први”, наводи Нада.
Она истиче да је осим режирања имала прилику да у САД фотографише филмове за талентоване режисере о којима ће се тек чути.
“Иако је тешко пронаћи мјесто у филмској индустрији, драго ми је што сам радила на филмовима који су веома креативни, пуни љубави и страсти према тој умјетности, што је за мене најважнији дио било каквог креативног посла”, напомиње она.
Стјепановићева додаје да је за њу филмска умјетност визуелно причање важних прича.
“Сматрам и да младе жене у филмској индустрији полако добијају прилику пошто је и Рејчел Морисон недавно добила номинацију за Оскара за фотографију.
За мене су мастер студије на одсјеку камере само први корак, а даље - ко зна”, каже Стјепановићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
