Коса Перовић из Гриваца код Рогатице са чукунунучадима чека стоту

Сретен Митровић
Коса Перовић из Гриваца код Рогатице са чукунунучадима чека стоту

Рогатица - Старица Коса Перовић из села Гривци код Стјеница у Рогатици која је недавно загазила у 98. годину тврди да за дуг живот рецепта нема јер је увијек радила много и спавала недовољно, а ни данас се не штеди и истим темпом, каже чека стоту.

Није, прича, никад пушила ни пила алкохол. Јела је шта је имала и радила и више него је могла. Живи у једној од двије куће које је градила, а једну је чак и својим рукама омалтерисала.

Радује се кад се на њена врата појави неко од синова и кћери, 12 унучади, 19 праунучади и петоро чукунунучади да би са њима оживјела сјећање на свој буран и тежак, али занимљив животни пут.

- Солидно видим, а памет ме још добро служи. Спремим себи да једем и јавим се на телефон кад ме зову.  То ме највише обрадује, а кад год могу сви дођу да ме обиђу - прича времешна старица.

Једна од најстаријих жена у Рогатици каже да иде стопама мајке Илинке која је живјела 105 година. Као и многи други из њене генерације, поготово женског свијета, ни Коса није ишла у школу, али како рече, знала је читати и нико је у рачуну није могао преварити.

Живот је, казује бака Коса, никад није мазио. У најмлађим данима морала је помагати мајци у свакодневним пословима, али и да оре, копа и обавља остале тешке сељачке послове, јер јој је отац био инвалид.  И тако све до удаје за Миливоја Перовића из Гриваца, које од њених Шенковића раздвајају брдо Рабар и Црни врх.

- Мој Миливоје, био је гледан момак из домаћинске куће,  али осим што смо се виђали на разним скуповима никад нисмо ашиковали јер сам ја имала момка у Гучеву. На ту фору ме је Миливоје и "уловио". Дао ми је неку коверту, наводно послао ми је тај момак, а у њој је било нешто пара и златни прстен. Кад сам то узела, Миливоје ми је рекао: "то ти је моја зарука". Ја сам то одмах бацила, али он ми добаци: "Ја долазим за који дан да те водим". Тако је и било - прича бака. Са њим је родила петоро дјеце, а напустио ју је у 43. години.

- Сва су ми дјеца, хвала Богу, жива и здрава. Са мном највише времена проводи најмлађи син Маринко који је пензионер - каже старица. Косин живот у Гривцима био је борба непрестана. Болест мужа и петоро дјеце били су разлог да на њена женска плећа падне цијела кућа, женски и мушки послови.

- Да се дође до динара морало се радити и на дневницу. Радило се по цијели дан и за чанак брашна. Сналазила сам се на све могуће начине. Пјешке сам ишла у Власеницу одакле сам на леђима доносила и по 30 килограма кукуруза да нахрани дјецу. Једне прилике донијела сам и два прасета, једног на прсима другог на леђима. И тако ко зна колико пута сам прошла раздаљину од Гриваца и Стјеница до Власенице, Бијељине, Сокоца, Рогатице, Горажда, Фоче, Вишеграда, Чајнича - присјећа се бака Коса.

У Сарајево, гдје јој је муж Миливоје био више пута и мјесеци на лијечењу, отишла је, казује она, најмање 15 пута.

- Када би се све то претворило у метре и кораке испало би да сам пјешке обишла пола свијета, а и можда више - прича старица.

Обишла "пола свијета"

Није бака Коса обишла само регион. Највише су јој у сјећању остале бербе кукуруза у које је ишла више година.

- Ишла сам у Банат да бих прехранила чељад. Знала сам по 15 метара кукуруза донијети кући - каже бака која је стигла да оде и у Италију, Мађарску, Румунију и Турску.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана