Комуна у селу Божићи код Приједора спас од порока у раду и молитви

Свјетлана Ђуричић
Комуна у селу Божићи код Приједора спас од порока у раду и молитви

Приједор - Емил Бакај из Приједора, заједно са хуманитарним удружењем "Хљеб живота", основао је у Божићима, селу подно Козаре, комуну намијењену лијечењу зависника од алкохола и дроге, у којој се станари радом и молитвом боре против порока.

Уз помоћ донације из Холандије купили су на обронцима Козаре напуштену кућу са окућницом од 30 дунума плодне земље. Бакај, који је и сам бивши алкохоличар, био је први станар на имању. Засукао је рукаве и полако почео да уређује кућу и имање. Из Холандије је на имање убрзо стигла и монтажна кућа од 250 квадратних метара. Потом су набавили овце, козе, пчеле, посадили малињак, воћњак, башту...

Бакај каже да се добро сјећа какав је осјећај дотакнути дно. Алкохолу се одао послије распада првог брака и са тим пороком се борио три године.

- Врло брзо сам постао проблем себи и другима. За три године сам уништио здравље, од мирног момка постао сам проблем породици и окружењу - сјећа се Бакај.

Лијечио се у клиникама у региону, али је побољшање осјетио тек 2009. на клиници у Србији, у којој се примјењује лијечење "на суво", без метадона и других лијекова.

- Свима је било необично што сам имао тако јаку вољу и што сам успио да се "скинем" без лијекова, али то је једини прави начин! Имам осјећај да су мислили да ћу се брзо вратити чашици - прича Бакај.

Напомиње да је сврха комуне помагање људима који имају проблем и да је боравак у центру у Божићима бесплатан и добровољан.

- Сви који имају проблем са зависношћу од алкохола или дроге могу се обратити удружењу "Хљеб живота" или на број телефона 066/911-016, а добродошли су и људи који немају кућу - додаје Бакај.

Директор удружења "Хљеб живота" Данко Малешевић каже да на имању у Божићима тренутно живе три човјека.

- Један је бивши зависник, који је већ десет година стабилан. Он се брине о другој двојици, који се боре са зависношћу. "Скидају" се са алкохола и дроге без метадона и других лијекова, а то је велико искушење - додаје Малешевић.

Радни дан на имању почиње у седам часова, прво доручак, па молитва. Потом добијају задужења, па тако неко ради у кући, а неко у пољу.

- Засадили смо кромпир, лук, има посла у малињаку, око стоке, пчела... Имање је било запуштено, тако да има доста да се ради. Станари раде, па се потом одмарају и шетају природом. Молитва и читање Светог писма су саставни дио дана, а све је на добровољној бази - истиче Малешевић.

Он додаје да су на имање добродошли сви којима је потребна помоћ у савладавању порока и који радом и молитвом желе да побиједе искушења.

- Планирамо да производима са имања у Божићима снабдијевамо јавну кухињу, која у организацији "Хљеба живота" ради у Приједору, а у којој се храни више од 60 корисника - напомиње Малешевић.

Женидба у Русији

Емил Бакај је у комуни у Божићима провео много времена комуницирајући са људима путем "Фејсбука", а тако је упознао и своју садашњу супругу Ларису Димитријевну из Вороњежа.

- Тражио сам на тој друштвеној мрежи људе који се презивају као ја, и, с обзиром на то да сам по оцу Украјинац, много сам људи упознао из Русије. Тако сам нашао и Ларису. Након неког времена понудила се да ме научи руски језик, па смо почели да се боље упознајемо и разговарамо преко "скајпа" о неким другим темама. Убрзо се родила љубав, па сам је упитао да ли би се удала за мене - са осмијехом се сјећа Бакај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана