Каравласи настављају традицију коритара

Каравласи настављају традицију коритара 07.06.2010 22:00 | Бране Радуловић

ПРЊAВОР - На имања која су 1946. године оставили Пољаци, недалеко од прњаворског села Хрваћани, враћајући се на основ међудржавног споразума у земљу матицу, доселили су неки нови, тамнопути људи.

Били су то први Каравласи пристигли на бањалучку регију. Стигли су из околине Сарајева, из села Конџуле и на новом локалитету изградили првих девет кућа. По томе је ово село, удаљено два километра од Хрваћана, добило име.

Данас у Деветинама има стотињак кућа, у којима углавном живе старији мјештани.

- Наше раније генерације бавиле су се искључиво израдом вретена, преслица, дрвених корита и разних других предмета од јошиковог дрвета, па смо добили назив коритари. Израђене предмете смо носили и продавали по селима прњаворске, лакташке и других општина. То нам је био једини приход, од тога смо живјели, дјецу подизали - каже мјештанка Милева Ђорђевић.

Са супругом Ратком стекла је седморо дјеце. Милева се удала када је имала 15 година, настављајући правило да дјевојке из заједнице Каравлаха рано ступају у брак.

- Сва дјеца су ми у иностранству. Раде у Aустрији, а наш стари, коритарски занат сада је потпуно изумро. Остали су само алати и опрема којом смо правили разне предмете - истакла је Ђорђевићева и додала да би многи Каравласи жељели да врате традицију коритара.

На иницијативу мјесног активисте Милана Ђорђевића, ова национална заједница жели да истражује своју прошлост и да

већу пажњу посвети својој традицији, обичајима и култури.

- Намјеравамо да коначно спознамо ко смо, одакле потичу наши преци, како смо уопште доспјели на ове просторе. Оно што знам је да смо православци, Румуни, сачували смо и матерњи језик, али то није довољно - рекао је Милан Ђорђевић.

Готово сви радно способни мјештани налазе се на раду у Aустрији. Већ послије завршене основне школе у оближњим Хрваћанима, одлазе у иностранство, јер овдје не виде перспективу. У Деветини су остали само старци. Ово је село контраста, јер се до луксузних кућа стиже дотрајалим макадамским путем. Немају овдје воду, телефон, напајање струјом је слабо, а недостају им и друштвени дом, амбуланта, школа...

Институт

Приликом наше посјете Деветини у овом селу затекли смо вишег научног сарадника Балканолошког института из Београда Биљану Сикимић, која је почела да истражује прошлост Каравлаха овог подручја. Дошла је, каже, до драгоцјених сазнања од старијих мјештана, док ови млађи "не знају ништа о свом народу и историји Каравлаха".



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица