КОМЕНТАР: Празник историјске науке

Боро Бронза
КОМЕНТАР: Празник историјске науке

Други “History Fest” одржан је недавно у Сарајеву. Манифестација која се садржајно и програмски ослања на сличне догађаје у регији, као што је у првом реду “Клиофест”, који се већ пет година одржава у Загребу, претендује да постане традиционално окупљање историчара из Европе и свијета, са респектабилним резултатима, како у домену научних дискусија, тако и у сфери презентација историографских дјела.

У основи, окупљање у Сарајеву настоји показати јасну дистанцу у односу на класичне системе научног скупа на којима доминирају дуга излагања, која су често херметично недокучива за огромну већину слушалаца. “History Fest” форсира амбициозно замишљене дебате у које је инволвиран што већи број панелиста (обично 8-10), са значајним удјелом публике у накнадним расправама. Издавачка дјелатност, односно њена промоција, чини једну од круцијалних карактеристика овог фестивала историје, што се рефлектује у својеврсном полусајамском карактеру догађања и имплицира додатну заинтересованост публике. Мултимедијалност приступа додатно је гарнирана пројекцијама филмова, махом историјско-документарног карактера. Централно мјесто овогодишње организације био је Земаљски музеј, али су се панел-дискусије и презентације одвијале на још неколико локација.

Друго издање “History Fest” било је посебно прожето обиљежавањем разних годишњица везаних за неке круцијалне историјске догађаје и процесе који су развојно усмјеравали простор бивше Југославије у посљедњих двије стотине година. Како је главни организатор “History Fest” Удружење за модерну историју из Сарајева, на челу са професором Хуснијом Камберовићем, то је тематска концентрација окупљања сведена углавном на анализу догађаја из 19. и 20. вијека. Централне годишњице које су биле у фокусу разматрања су 140 година од Берлинског конгреса и 100 година од стварања заједничке југословенске државе, а у извјесној мјери и 70 година од Резолуције Информбироа, те 50 година од друштвено-револуционарних студентских немира у Југославији.

Иако је обиљежавање 100 година од настанка Југославије дефинитивно главна овогодишња тема регионалне историографије, сама чињеница да ће исто бити махом попраћено цијелим низом скупова крајем године имплицирала је да главна концентрација овогодишњег фестивала буде усмјерена према дискусији о аспектима Берлинског конгреса, те његовим далекосежним посљедицама. У вишесатној расправи у којој су, осим аутора ових редова, учествовали и Ханес Грандитс и Улф Брунбауер из Њемачке, Ксавијер Бугарел из Француске, Роберт Дониа и Емили Гребл из Сједињених Америчких Држава, Лидија Пахомова из Русије, Маријана Стамова из Бугарске, Ајдин Бабуна из Турске, Стјепан Матковић из Хрватске и Един Радушић из Сарајева, панелисти су настојали сагледати све кључне узроке и посљедице Конгреса одржаног у Берлину љета 1878. године, а посебно еволуцију дипломатије током 19. вијека и питање степена националног развоја на простору југоисточне Европе у том периоду. Унеколико очекивано дискусија је резултирала комплексним расправама о још увијек присутном постколонијалистичком дискурсу у оквиру перцепције балканске регије у очима Западне Европе, те потцјењивањима и прецјењивањима која су у вези с тим и даље присутна у многим историографским ставовима.

Друге дискусије и презентације су такође привукле пажњу за регионалне прилике у контексту историографских окупљања размјерно бројне публике. Интересантан концепт је био и презентација радова докторанада са разних свјетских универзитета који се баве проучавањем историје Југославије, те се у том контексту присутнима представила цијела плејада будућих експерата из овог домена у распону од Кине до Њемачке, са темама које су ишле од анализе односа СФР Југославије и афричких земаља до улоге Шпанског грађанског рата у историји Југославије (презентоване од стране Владана Вуклиша, из Бањалуке, запосленика Архива Републике Српске, иначе докторанда на Универзитету у Београду).

На неки начин специјално мјесто у овогодишњој едицији “History Festа” припало је пројекцији документарног филма “Дух времена”, режисера Лордана Зафрановића, по сценарију Наташе Мишковић, са Универзитета у Базелу. Ријеч је о иновативном приступу у којем је документарна прича о претварању Београда, Сарајева, Истанбула и Анкаре из њихових оријенталних орнаменталних одредница 19. вијека у модерне градове са наглашеним европским урбаним смјерницама презентована кроз хиљаде илустративних фотографија из периода 1920-1940.

Организациони приступ фестивала историјске науке се показао као прилично ефикасан и у контексту привлачења спонзора и у контексту привлачења публике, а на крају и у контексту квалитета научних расправа. У том контексту се пред друге регионалне центре као својеврсни императив поставља задатак организације сличних или још бољих манифестација. За даљи развој историографске сцене у Бањалуци организација сличног окупљања била би без сумње од есенцијалног значаја.

Проф. др Боро Бронза, Одсјек за историју на Филозофском факултету у Бањалуци

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана