Домаћи фармери стрепе од афричке куге

Анита Јанковић-Речевић
Домаћи фармери стрепе од афричке куге

Бањалука - Жариште афричке куге свиња рапидно се ближи региону Балкана, због чега су сусједне земље предузеле низ превентивних мјера како би спријечиле ширење заразе, док у Српској сматрају да је та опасна болест далеко од нас, те да још нема потребе за предузимањем драстичних корака.

Србија и Хрватска кренуле су у масовни одстрел намножених дивљих свиња које су потенцијални преносиоци вируса, а свака одстријељена животиња тестира се на афричку кугу. 

Предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић каже да је тренутно најјаче жариште болести на граници између Мађарске, Румуније и Чешке, те да су комшије схватиле какву опасност са собом носи афричка куга и ухватиле се у коштац с њом.

- Код нас у РС и БиХ нису предузете никакве мјере, ми се уздамо у комшије и надамо се да неће доћи до нас. Наша срећа је што су Мађари озбиљно приступили проблему и што због миграната постоји ограђена граница између њих и Хрватске па је могућност преласка дивљих свиња знатно смањена - рекао је Маљчић. Он је истакао да се домаћи фармери највише плаше увоза свињског меса у БиХ, јер када се болест појави, произвођачи настоје да се ријеше свиња по сваку цијену.

- Заражене свињске полутке лако могу проширити болест и тога се највише прибојавамо. Канцеларија за ветеринарство БиХ је забранила увоз свиња и свињског меса из заражених регија, али код нас има много шверца, разних препродаја, па је тешко све контролисати. Такође, на пијацама нема ветеринарског надзора као некада и све то може бити погубно у оваквој ситуацији када се болест шири - рекао је Маљчић.

Афричка куга свиња је неизљечива болест против које не постоји ни вакцина, а посљедице у Српској биле би несагледиве ако стигне вирус.

- Штета би била огромна ако би болест погодила регион Семберије, Посавине или Лијевча поља. То би довело до укидања свих пијаца, појачаног надзора, али и великих поремећаја тржишта. У првом налету цијена свиња би драстично пала, а само мјесец касније драстично би скочила усљед несташице животиња. Тиме би било погођено комплетно становништво и економска штета би била несагледива - рекао је Маљчић.

Предсједник Ловачког савеза РС Саво Минић каже да су упознати са радом ловаца у сусједним земљама, те да су свакодневно у контакту са свјетским ловачким асоцијацијама и прате ситуацију у зараженим областима.

- Радимо мониторинг и ако процијенимо да је жариште пренесено у Србију и Хрватску, предузећемо мјере масовнијег одстрела свиња. Болест афричке куге је, нажалост, у великој експанзији и тешко се може урадити било шта што би дало ефекат - истакао је Минић. Нагласио је да ловци у Српској обављају редован одстрел дивљих свиња према годишњим плановима у оквиру ловних основа.

- Ако буде масовнијег одстрела, то ће бити у близини насељених мјеста и у граничном појасу, никако на планинама. Добра ствар је што и са Србијом и са Хрватском имамо добар дио водене границе - рекао је Минић.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да у Српској до сада није забиљежен ниједан случај афричке куге свиња, те да нема потребе да се шири паника с обзиром на то да је жариште болести далеко од наших граница.

- Редовно добијамо извјештаје од надлежних служби из Европе, пратимо ситуацију и у контакту смо са Канцеларијом за ветеринарство БиХ, у чијој је надлежности доношење мјера као што је забрана увоза или провоза свињског меса на граници БиХ - рекли су у ресорном министарству и истакли да људи нису у опасности јер се болест не преноси на човјека.

Новац за интервенције

Мишо Маљчић је рекао да је Удружење узгајивача свиња предложило ресорном министарству да дио новца који је намијењен за вакцинацију свиња од куге задрже у буџету за могуће интервенције у свињарству.

- Наш приједлог је да једна трећина новца од вакцинације остане у аграрном буџету како би се у случају појаве афричке куге могло интервенисати и помоћи фармерима. Узгајивачи крмача могу сами платити вакцинацију, а 50 одсто може да субвенционише министарство - појаснио је Маљчић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана