Црква Светих апостола Петра и Павла у Козарцу код Приједора: Поклон владике Николаја Велимировића међу иконама

Свечано је освештана прије 130 година, када је припадала парохији козарачкој, коју је чинило пет села: Козарац, Бабићи, Јаруге, Хаџимехтић - дио данашњег Петровог Гаја и Ђорђе Поље - дио данашњег Трнопоља.

Ријеч је о цркви која се налази на привременој листи националних споменика у БиХ, а прије него што је изграђена на подручју села Хаџимехтић постојала је дрвена црквица.

Гавро Стојановић се 20 година борио да добије дозволу за изградњу цркве у Козарцу и када ју је напокон добио, изградио је веома велику цркву за то вријеме. Послије њега у ову парохију дошао је његов син Симо Стојановић, који је завршио богословију у Задру и он је био први школовани свештеник у породици Стојановића.

Црква Светих апостола Петра и Павла је осим што је великих димензија и посебне архитектуре. Дугачка је споља 18, а широка 10 метара, док је висина зидова преко пет метара. До сљемена крова црква је висока отприлике десет метара, а у том нивоу се завршава и зидани дио звоника, на који су постављене издужене барокне капе па тако звоници досежу до 20 метара. Већ на први поглед пажњу привлаче димензије храма, а велику вриједност имају и иконе.

На изложби која је постављена у кући породице Стојановић у Приједору могу се видјети иконе од којих је већина из 1892. године.

- Најстарија је икона Светог апостола Петра из 1890. године и поклон је свештеника Гавре Стојановића овој цркви, а ту је и икона која је поклон владике Николаја Велимировића из 1936. године - истакла је кустос-историчар Наташа Тешановић, која је приредила ову документарну изложбу, обогаћену аутентичним иконама са краја 19. и почетка 20. вијека.

Оно што веже ову цркву, додаје, и спомен-кућу породице Стојановић је то да су два свештеника из ове породице служила у овој цркви - Гавро и Симо Стојановић.

- Гавро Стојановић је изградио и ову породичну кућу Стојановића 1864. године у Приједору па је веза вишеструка - казала је Тешановићева.

Међу свештеницима који су службовали у овој цркви је и протојереј ставрофор Младен Мајкић, сада службује у цркви Свете тројице у Приједору.

- У цркви у Козарцу сам службовао 25 година која спада у најстарије зидане објекте не рачунајући цркве брвнаре - наглашава Мајкић.

Говорећи о старој икони, поклону владике Николаја Велимировића, истакао је да је та икона пронађена у старој цркви и то на не баш запаженом мјесту и у запуштеном стању.

- Али кад сам окренуо полеђину, онда ме је још више озарио податак да је то поклон владике охридско-битољског Николаја Велимировића, гдје пише да је поклон овој цркви од овог великог светитеља и просветитеља наше цркве православне. То је најљепша икона и чува се као највећи дар цркви у Козарцу. Она је нашла своје мјесто и у новом храму - каже Мајкић.

У старој цркви Светог Петра и Павла само се једном годишње врши богослужење, а 2006. године је у порти изграђена нова црква посвећена истим светитељима.

Годишњица

У организацији Музеја Козаре крајем децембра прошле године у спомен-кући породице Стојановић у Приједору отворена је изложба под називом "130 година цркве Светих апостола Петра и Павла". На тај начин обиљежена је важна годишњица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.