Битка на Кошарама - витешки подвиг српских граничара

Срна
Битка на Кошарама - витешки подвиг српских граничара

Пале - На Палама је вечерас одржана трибина о теми "Битка на Кошарама 1999. године", о херојству младих војника који су бранили границу и спријечили улазак Албанаца на територију Косова у вријеме НАТО бомбардовања.

Потпуковник у пензији и учесник ове битке Драгутин Димчевски рекао је да су са њим у борбама остали и најбоље се показали војници на одслужењу војног рока, младићи од 18 до 24 године, који су својом младошћу и снагом бранили отаџбину на граници са Албанијом. "Јуна 14. смо се повукли са сузама у очима, остали смо непоражени, задржали границу. Прошло је 20 година, истина је тек сада изашла на видело јер су се председник Србије Александар Вучић и наше руководство изборили да са поносом износимо чињенице о дешавањима на Кошарама", истакао је Димчевски.

Декан Филозофског факултета на Палама Драга Мастиловић рекао је да су се вечерас чула аутентична свједочења о томе како је заустављена инвазија шиптарских терористичких снага, регуларне војске Албаније и специјалних јединица НАТО пакта.

Он је нагласио да 20 година касније излази на видјело истина о витешким борбама српских граничара те 1999. године, иако су неки сматрали да треба да остане негдје у дубинама историје.

Мастиловић је додао да је вечерашњном трибином на Палама завршена петодневна манифестација "Дани Филозофског факултета".

"У данима радости никада не смијемо заборавити Косово које отимају", поручио је Мастиловић.

Доцент Филозофског факултета у Нишу Дејан Антић рекао је да је први пут у Републици Српској, на Палама, захваљујући декану Мастиловићу организовала трибина поводом 20 година од битке на Кошарама.

Он је навео да је на Кошарама живот изгубило око 110 српских војника који су бранили простор на који је надирало хиљаду шиптарских терориста са подршком албанске артиљерије и НАТО авијације.

"Битка је трајала од великог петка 9. априла 1999. године до 10. јуна, иако су припадници 53. граничног батаљона били на својим положајима све до 14. јуна док им нису јавили да је потисан Војно-технички споразум и да се српска, односно Југословенска војска повлачила са територије Аутономне Покрајине Косова и Метохије", рекао је Антић и додао да војска није била поражена и са Косова је изашла у побједничком духу.

Он наглашава да је важно организовати овакве скупове, причати о херојству српских јунака који су се борили за слободу Косова и Метохије и против НАТО агресора, говорити о оваквим историјским догађајима и код млађих нараштаја будити националну свијест и осјећај патриотизма.

"Исто толико је важно да говоримо о улози Војске Републике Српске у изградњи наше српске државе са ове леве стране Дрине", истакао је Антић.

На трибини је говорио и учесник битке на Кошарама пуковник Душко Шљиванчанин, тадашњи командант 53. граничног батаљона на Кошарама.

Трибини је присуствовало свештенство Српске православне цркве, савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелник општине Пале Бошко Југовић, професори, студенти и многобројни грађани.

Током битке за караулу Кошаре на Косову и Метохији погинуло је 108 српских војника у неравноправној борби са снагама терористичке ОВК, регуларне војске Албаније, уз ваздушну подршку НАТО-а.

Битка за караулу Кошаре на граници тадашње СРЈ и Албаније сматра се највећом битком у новијој српској историји у којој је нешто више од 1.000 голобрадих српских војника, без довољно муниције, бранило домовину од напада снага које су бројале између 5.000 и 6.000 Албанаца и њихових помагача.

Највећи број српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока, просјечне старости између 19 и 20 година, а борили су се и Срби добровољци из иностранства и Козаци.

Одбрана карауле Кошара је, према оцјени војних експерата, спријечила копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама.

Битка за Кошаре званично је завршена 14. јуна 1999. године када се Војска Југославије, на основу Кумановског споразума са снагама Кфора, повукла са те коте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана