Бањалучанин најбољи бариста на свијету: Бакин млин још чувам

Свјетску славу стекао је освајањем наслова најбољег баристе на свијету и то 2015. године. У Аустралију долази 1997. године, а на крилима љубави према спорту остварује и запажене резултате као рукометаш посебно на Олимпијским играма одржаним у Сиднеју 2000. године.

Што се тиче приче с кафом, десет година након уласка у тај свијет Саша је на челу фирме "ONA Cofee Wholesale " која је првенствено бави дистрибуцијом. Осим тога има и неколико кафеа попут "The Cuppong Room ", "PNA Coce House and ONA ManukaОНА Цоффее Хоусе анд ОНА Манука".

Шестић и његова фирма освојили су бројна признања и награде, а сам је аутор бројних књига. Након наслова свјетског првака снимљен је и документарац о њему назива "The Coffe Man ".

"Цијело своје дјетињство сам, наравно, провео играјући се вани с пријатељима, али увијек су постојала два услова без којих не бих могао изаћи из куће: појести оброк и самљети баки кафу. У Бањалуци, гдје сам и рођен, бака је вољела пити свјеже мљевену турску кафу која би се само закувала, док је бака из Коњица и пржила своју кафу. То ми тада није било посебно битно, али схватио сам колико ме тај мирис и ритуал мљевења и испијања исте обиљежио. Ето, данас имам и своју пржионицу у Аустралији, а бакин млин из Бањалуке има посебно мјесто у мојој канцеларији", рекао је он.

Додао је да је његова прича о кафи почела након што је пробао прву шољицу еспреса.

"Било је то 2000. године у Канбери, гдје и данас живим, а та нека луда воћност, која ме асоцирала на окус јагоде и боровнице, наговорила ме да дубље зароним у свијет speciality кафа. Касније сам отишао у Мелбурн анализирати њихову сцену и кафе и поново остао одушевљен. Након тога није било друге него да одем на сам извор постанка, у Етиопију, и тако је све кренуло", препричава Саша.

Шестић каже да је поређење аустралијске и хрватске сцене могуће због сличних навика.

"Наиме, и у Хрватској и у Аустралији људи започињу дан кафом, само што се ондје јутарња рутина базира на takewayу, а кафа се испија на тераси или у кафићима у вријеме ручка. Након 15 или 16 сати кафа се ријетко гдје служи јер касније Аустралијанци пију вино. Код нас је ипак нешто другачија ситуација. Кафа је дубоко укоријењена у нашу културу и људи је можда не конзумирају толико због окуса колико због самог културолошког аспекта", прича Шестић.

Говорећи о припреми, Саша каже да је важност воде у кафи изразито велика.

"Узмите, на примјер, филтер кафу, 98,5% њеног састава је управо вода. Не постоји савршена вода, али постоје савршене комбинације воде за одређени тип кафе", прича Шестић.

Додаје да Аустралијанци углавном пију кафу с млијеком.

"Не полудим ако неко стави млијеко у кафу. Аустралијанци углавном испијају такву кафу, што ме натјерало да боље анализирам сам састав млијека који користимо. Тако сам дошао на идеју да радимо блендове који ће имати оптималан однос масти, шећера и протеина и који ће се најбоље сљубити с кавом. Отишли смо у пољопривредну регију Риверина и ондје договорили сурадњу с малим произвођачима с којима такво нешто можемо радити", истиче.

Причајући о својим укусима, каже да да највише воли добру филтер кафу и еспресо.

"Иако ми мајка још увијек воли попити турску кафу. Ја ипак не дијелим љубав према том окусу, али ритуал ми је прирастао срцу", прича Саша.

Говорећи о награди коју је освојио, каже да тзи се сва врата отварају када постанеш свјетски првак.

"Мене је учио пријатељ из Јапана који је био ужасно строг и неколико сати након што сам освојио злато рекао ми је да је сада на мени одлука што ћу изабрати, а никад нећу погријешити ако бирам срцем. То сам и учинио. Није ме занимало насликавање с производима за које су нудили некад доиста ненормалне новце. Рецимо, за једно фотографисање од два дана могао сам добити преко 50.000 долара, али то није био мој пут", искрен је Саша.

Након освајања свјетског наслова, каже, желио је ту прилику да препусти неком другом.

"Мој циљ је у том тренутку био испуњен. Помислио сам како би било лијепо такво нешто приуштити некоме из Источне Европе, али нико се није тако озбиљно такмичио и тада сам пронашао дјевојку из Пољске. Била је невјероватно упорна, стално је радила на себи, али и постизала лоше резултате често заузимајући мјеста од 30. до 40. на листи. Одлучио сам да је назовем, представио сам се и подијелио с њом своју намјеру да јој омогућимо школовање и кафу. Ипак, требала би платити карту до Аустралије и ослободити се на два мјесеца. Пала је са столице од изненађења када је схватила да се не ради о шали. Дошла је, интензивно смо радили и Агњешка Ројевска постала је најбоља баристица на свијету. Прва у историји", закључује Саша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.