FELjTON: Devedesete - izvod iz ratnog dnevnika (31): Suze Ratka Mladića

FELjTON: Devedesete - izvod iz ratnog dnevnika (31): Suze Ratka Mladića 19.01.2018 18:00 | Slaviša Sabljić

Braćo i sestre, molim vas stanite... Okrenite se i zajedno sa mnom krenite nazad prema Kninu... Ja ću pred vama... Nikada do sada Ratko vas nije izdao... Neće ni noćas... Neću... Kunem vam se grobom svoje kćerke, reče general Mladić i pusti suzu.

5. avgust 1995.

Ratko Mladić večeras sjede u "puha" i ode prema Petrovcu... Dvadesetak kilometara dalje prema Ključu, u mjestu Kapljuh, sustiže čelo izbjegličke kolone... Staje... Pune mu oči suza.

- Braćo i sestre, molim vas stanite... Okrenite se i zajedno sa mnom krenite nazad prema Kninu... Ja ću pred vama... Nikada do sada Ratko vas nije izdao... Neće ni noćas... Neću... Kunem vam se grobom svoje kćerke - reče general Mladić i pusti suzu.

Kolona zanijemjela. I Ratko... Niko ga ne posluša... A i ko bi... Ratko ništa nije mogao sam... A drugih nije bilo da mu pomognu.

6. avgust 1995.

Oštrelj... Ilinje sunce tumara smiraju... Tamo prema Osječenici... Drumom brekće "tatra". Jedva izašla odozdo od Guvna. Iz pravca Drvara. Vuče nešto prekriveno ceradom... Prođe i "puh". U njemu Ratko Mladić. Ode na drugu stranu, dolje prema Drvaru.

Sjedim pred Lazinom birtijom na Oštrelju, od koje su danas ostale samo ruševine. Cugam "nektarušu" i gledam dolje prema Boćinoj kući u pravcu Drvara neće li još ko naići... Iz Knina još poneko bježi... Uglavnom oni koji su se u svijet uputili pješke... Odjednom prilaze mi dvije sjenke... Vidim čovjeka kako vodi magare.

- Odakle ideš? - upitah.

- Iz Strmice. Dva dana i noć nisam ništa jeo - odgovori starina.

- Ostavi magare i ajmo gore u kantinu - rekoh mu.

Neznanac posluša. Ne priveza magare već ga pusti da jadan pase... Pođe za mnom. Usput mi reče da se zove Ilija... Uđosmo u menzu. Priđe i Dragana... Služila je toga dana u kantini... Iliji donese makarone i puno mesa u tanjiru. Nađe se i salata od kupusa... Ilija ne diše... Jede, čini mi se, i očima... Pojede sve iz oba tanjira... Nešto hoće da mi kaže, ali osjećam da se stidi...

- Je li sada lakše? - upitah ga da ga malo oslobodim.

- Jeste, ali ako se ne ljutiš, ja bih još jedan pladanj. Samo ako more... Nemoj da tebi zbog mene nešto prigovore - odgovori Ilija.

Dragana opet dođe i donese još jednu porciju. Ovoga puta bez salate. Ilija pojede pola. Ostatak ostavi uz izvinjenje.

- Nego nešto bi ti još kaz'o, ali novinar si pa me malo sramota - stidljivo će Ilija i nastavi... - Ja sa magarcem više niti hoću, a niti mogu dalje. Ja sam, dok sam ono gore jeo, razmišljao da ti ga poklonim. Kod tebe će mu biti bolje... Samo ako hoćeš... Nemoj se  ljutiti... Ne d'o Bog da te želim uvrijediti - Ilija će mi na kraju.

- Eto, uzeću ga, ali kako ćeš ti dalje? - upitah Iliju.

Ni desetak minuta nismo pričali kad iz Drvara naiđe Mišo Popović autobusom. Bili smo, a i ostali drugari. Podignem ruku... Stade dabome.

- Slušaj me. Ovaj čovjek će sa tobom. Nemoj da bi mu šta naplatio. Ili šta nažao učinio... Ići će dokle i ti... Pomozi mu molim te - rekoh drugaru.

Ilija gleda čas u mene, čas u Mišu držeći magare jednom rukom za uzdu... Mišo klimnu glavom... Ilija skide dvije vrećice sa samara. Uze ih pod ruku... Drugom mi pruži uzdu... Zagrlih čičicu... Ilija i Mišo autobusom odoše na jednu stranu, a ja sa magarcem na drugu...

Sutra: Hrvati bombarduju izbjegličku kolonu



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica