Задуженост порасла, лоши кредити у паду

У извјештају о стању банкарског система, који је објавила Агенција за банкарство РС, наведено је да је износ кредита које су банке пласирале закључно са 30. јуном 4,739 милијарди КМ што је за 180,70 милиона или четири одсто више у односу на крај 2016. године. Пет банка повећало је кредитну активност од два до 19 процената, док је код три банке евидентан пад између један и два одсто.

Сви сектори биљеже раст задужености, а највећи је код јавних предузећа, која су на крају полугодишта банкама дуговала 209,55 милиона марака, што је за десет одсто више у односу на крај 2016. године. Приватна предузећа су имала раст задужености за свега два одсто, али је износ новца који она дугују далеко већи од фирми из јавног сектора.

Највеће учешће у укупној кредитној задужености и даље имају грађани, који су на крају првог полугодишта банкама били дужни 2,140 милијарди марака, што је за пет одсто више у односу на крај 2016. године. Влада и њене институције такође су наставили са узимањем кредита и на крају јуна банкама су дуговали 595,75 милиона марака, што представља шестомјесечни скок од три одсто. Осталим секторима, међу којима су непрофитне организације и небанкарске финансијске институције, пласирана су 32,3 милиона КМ кредита, што представља раст од девет одсто у односу на крај 2016. године.

Добра вијест за банкарски сектор је смањење обима неквалитетних кредита, односно зајмова чија отплата касни или их је немогуће наплатити. Они су на крају јуна износили 540 милиона КМ и биљеже пад од један одсто у односу на крај 2016. године.

- Неквалитетни кредити правних лица износе 355,9 милиона КМ и биљеже раст од два одсто, док код физичких лица ови кредити износе 184,1 милион и имају пад од седам одсто. Учешће неквалитетних зајмова у укупним кредитима смањено је за 0,59 одсто у односу на крај претходне године - навела је Агенција за банкарство РС.

Економисти истичу да ни институције ни грађани не могу преживјети без кредита.

- Јавни сектор се задужује за рефинансирање постојећих кредита и измирење осталих обавеза које проистичу из буџета. Иста ситуација је и са предузећима. Није проблем што се институције задужују већ је проблем за шта узимају те кредите. У посљедње вријеме тренд је да се кредити углавном користе за финансирање текуће потрошње и у јавном и у приватном сектору. Да је то задужење за инвестиције не би било никаквих проблема, јер би оно допринијело бољем животу грађана - казао је члан Удружења економиста РС - SWOT Предраг Дудуковић.

Говорећи о задуживању становништва, Дудуковић истиче да би и оно било пожељно ако би ишло у правцу рјешавања стамбеног питања.

- Међутим, у посљедње вријеме је тренд да грађани узимају кредите да би измирили текуће обавезе, односно да би могли преживјети до плате - навео је Дудуковић.

Због великог износа неквалитетних кредита, истиче Дудуковић, Српска има проблем са каматним стопама, које су у домаћим банкама много више него у земљама ЕУ.

- Банке због доста великог износа неповољних кредита морају да повећају каматне стопе, јер желе да се унапријед осигурају. Из тог разлога повећавају каматне стопе да би надомјестиле тај дио који сматрају да неће моћи наплатити. Све док буде овако висок удио неквалитетних кредита тешко можемо очекивати пад каматних стопа на домаћем тржишту - навео је Дудуковић.

Депозити

Депозити банкарског сектора на крају јуна износили су 5,108 милијарди марака и већи су за 97,2 милиона КМ или два одсто у односу на крај 2016. године.

- Код шест банака евидентан је раст депозита од 140,5 милиона, док је код двије забиљежен пад од 43,3 милиона КМ - наведено је у извјештају Агенције за банкарство РС.

Пословање

Седам банака са сједиштем у РС пословало је у првом полугодишту са укупном добити од 64,1 милиона, док је једна банка исказала негативан финансијски резултат од 0,6 милиона КМ. Крајњи резултат пословања банкарског сектора у првом полугодишту била је добит од 63,5 милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.