Становници у региону задужени до гуше
Београд - Сваки запослени грађанин у Србији задужен је за 2.806 евра у просјеку, радници у Хрватској банкама дугују три пута више, у БиХ два пута, а задуженији од Срба су и Црногорци.
Истраживање "Блица" показује да Хрвати банкама дугују више од 15 милијарди евра, Срби нешто више од осам милијарди, у БиХ 3,2 милијарде, Македонци две милијарде, а Црногорци 1,2 милијарде евра.
У односу на број запослених у овим земљама, који једино и могу добити кредит, рачуница показује да су најзадуженији радници у суседној Хрватској и да сваки од 1,3 милиона запослених у овој земљи дугује банкама у просјеку по 10.869 евра. Слиједе запослени Црногорци, њих око 220.000 који банкама дугују по 5.392 евра, затим БиХ и на крају грађани Србиј.
Сви они најчешће су се задуживали за општу потрошњу, што значи да су узимали кеш и потрошачке кредите, док су на другом мјесту стамбени зајмови.
Према званичним подацима најзаступљенији су готовински и стамбени кредити чија су учешћа износила 39,6 одсто и 38,4 одсто.
Вриједносно, стамбени кредити у Србији достигли су 3,3 милијарде евра, што је раст од три одсто од почетка године, а кеш кредити око три милијарде евра што је раст од 11 процената за осам мјесеци.
Највећи раст, 12,8 одсто, од почетка године имали су кредити за рефинансирање ранијих обавеза код других банака.
"И учешће потрошачких кредита наставља благо да расте па се на те кредите односило 2,6 одсто кредита становништву које највећим делом чине динарски кредити за куповину мобилних телефона и беле технике као и девизни индексирани кредити за куповину аутомобила", наводе у НБС.
Економисти сматрају да један од разлога за скок кеш и потрошачких кредита може да буде раст запослености пошто према подацима РЗС од марта прошле до марта ове године има 40.000 више формално запослених, а ван пољопривреде раст је 70.000 нових људи који стичу могућност да се задуже код банке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
