Политичка криза није отјерала инвеститоре из БиХ

Наиме, према овим подацима, у првој половини прошле године забиљежена су 232 милиона марака директних страних инвестиција, док је у истом периоду 2017. године забиљежено 229 милиона. 

Поређења ради, од 2004. до 2018. године годишњи просјек директних страних улагања износио је нешто мање од пола милијарде марака. Највише директних страних улагања је било 2007. године од 2,6 милијарди марака, а најмање 2015. године од 41 милион марака. Подсјећамо да је 2007. на укупна улагања утицала и продаја дијела власништва над “Телекомом Српске”.

С обзиром на то да су, према подацима Агенције за промоцију страних улагања БиХ, директне стране инвестиције током цијеле 2017. године износиле 398 милиона марака, може се очекивати да ће, када пристигну подаци за цијелу 2018. годину, износ бити већи од улагања у 2017. 

Занимљиво је, међутим, да износ директних страних инвестиција варира из године у годину. Тако је, примјера ради, 2010. и 2012. године износ инвестиција био по 307 милиона марака, 2011. године 357 милиона, а само двије године касније износ је пао на 208 милиона. Наредне, 2014. године износ је био највећи у задњих десетак година, с укупно 415 милиона, да би наредне двије године цифра значајно пала па је тако 2015. уложено 326 милиона, а 2016. године 288 милиона.

Раде Шегрт, уредник портала Удружења економиста СЊОТ, каже да се на основу ових података не може дати тачна оцјена стања инвестиција у БиХ јер нису разврстани по врстама инвестиција.

“Међутим, из података које сте презентовали може се веома јасно видети да је укупан ниво инвестиција у БиХ на нивоу једне године толико мали да једна мало већа инвестиција може да значајно утиче на укупне податке. Рецимо, имате неку инвестицију од неколико десетина милиона долара и ако се та инвестиција реализује у току године - она вам може дати утисак да је дошло до скока укупних инвестиција, или ако из неког разлога изостане, може се стећи утисак да су инвестиције нагло опале”, каже Шегрт за “Независне”.

Поређења ради, Србија је у само четири мјесеца прошле године остварила директних страних инвестиција у висини од скоро милијарду евра.

Према подацима Агенције за промоцију страних улагања, од маја 1994. до децембра 2016. у БиХ је уложено укупно око 14 милијарди марака. Највише је уложила Аустрија - 2,8 милијарди, затим Хрватска око 2,2 милијарде, па Србија двије милијарде. Словенија је уложила око милијарду, затим Холандија 720 милиона па Русија 680 милиона. Њемачка је уложила око 620 милиона, Италија 600, Швајцарска око 550, а Уједињено Краљевство око пола милијарде. 

Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ, каже за “Независне” да БиХ стимулише стране инвестиције на начин да се пореском обвезнику одбије улазни порез на додану вриједност за набавку добара и услуга које су директно повезане са процесом производње.

“На такав начин држава стимулише долазак страних инвестиција у БиХ, а сасвим је логично да ће се након покретања пословних процеса то позитивно одразити и на прикупљање прихода по основу ПДВ-а”, рекао је Ковачевић.

Он је додао да је дефинисано и ослобађање од плаћања увозних дажбина за опрему која представља улог страног инвеститора.

“То се односи на стална средства за обављање регистриране дјелатности и њихови резервни дијелови, уређаји и дијелови уређаја за заштиту човјекове средине, средства за заштиту на раду и личну заштиту, материјал за изградњу и поправак грађевинских објеката за обављање дјелатности”, рекао је Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.