“Јахорина економски форум”: Српска спремна за велики заокрет у образовању

Ж. Домазет, Ж. Марковић
“Јахорина економски форум”: Српска спремна за велики заокрет у образовању

Дигитална економија пружа неслућене могућности за развој нових привредних грана и значајан економски раст. Технолошке промјене у савременом друштву толико су велике да треба видјети како се кретати у корак са њима у свим областима, за шта је потребан велики заокрет у образовању, а Српска је за то спремна.

Поручено је то јуче на отварању четвртог “Јахорина економског форума”, који организује Удружење економиста Републике Српске SWOT, у сарадњи са Савезом економиста Србије, а под покровитељством предсједнице Српске Жељке Цвијановић и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика. Дводневни форум ове године одржава се под именом “Економија новог доба - иновације, дигитализација и комуникационе технологије као база економског развоја”.

Цвијановићева је поручила да је Српска отворена за све врсте квалитетних иницијатива, изразивши увјерење да ће и овај форум дати одговоре на одређене дилеме и изазове.

- Овај форум одлична је прилика да се суочимо са тешким питањима за будућност Републике Српске и цијелог региона, да размијенимо примјере добре праксе и да једни другима помогнемо у процесу прилагођавања - истакла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је најбољи начин за развој привреде и повећање стопе запослености пробој на инострана тржишта, а основни предуслов за то је стварање иновативних и квалитетних производа.

Укратко, напоменула је предсједница Српске, заједнички задатак је да у наредном периоду мудро градимо систем подршке предузетништву кроз примјену иновација свјетског квалитета које ће моћи да се комерцијализују у нашој привреди, али и да се појави као партнер иностраној привреди.

- Да бисмо ухватили прикључак, треба нам довољно школованих стручњака у потпуно новим областима. Чак 65 одсто данашњих првачића ће за 20 година радити на пословима који данас уопште не постоје - нагласила је Цвијановићева.

Она је истакла да је Српска спремна за велики заокрет у образовању.

- Прије неколико дана прочитала сам фасцинантну пројекцију да ће се у свијету десити више промјена у наредних десет година него у претходних 250 година. Захваљујући технолошким иновацијама наша будућност изгледаће битно другачије од свега на шта смо навикли, а четврта индустријска револуција из коријена ће промијенити свијет какав познајемо - истакла је Цвијановићева.

Додала је да у свијету данас бујају потпуно нове области економије засноване на вјештачкој интелигенцији, интернету, новим материјалима, роботици, аутономним возилима, 3Д штампи, похрањивању енергије и података, нанотехнологијама...

- Већина некадашњих индустријских грана данас су просто превазиђене - додала је Цвијановићева.

Предсједница Српске рекла је да зато треба размишљати прагматично и стварати рјешења која ће свима бити од користи.

- Да бисмо ишли у сусрет овим изазовима, у Српској смо формирали ново министарство, Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво, као механизам који ће повезати потребе друштва са научном и академском заједницом, те увести алате за развој дигиталне економије - подсјетила је Цвијановићева.

Ресорни министар Срђан Рајчевић изјавио је да је ово министарство покренуло програм преквалификације радне снаге за потребе домаћих компанија које се баве информационо-комуникационим технологијама те да паралелно ради и на спајању научноистраживачке заједнице и привреде.

Рајчевић је навео да је циљ програма преквалификације да дође до такозване дигиталне радне снаге, односно до људи који ће се на вријеме преквалификовати и који ће моћи да нађу запослење у домаћим компанијама које се баве информационо-комуникационим технологијама.

- По истеку шестомјесечне обуке вршићемо процјену успјешности тог програма и по потреби, када будемо добили повратне информације са тржишта, евентуално те квоте проширити - рекао је Рајчевић.

Он је додао да, паралелно с овим програмом, Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво за четири мјесеца од када постоји први пут ради на спајању научноистраживачке заједнице и привреде, односно индустрије, те да је управо то та дигитална економија и економија која је заснована на знању.

Осим предсједнице Српске, премијера и предсједнице Владе Србије, форуму су присуствовали предсједник ФБиХ Маринко Чавара, многи министри са свих нивоа власт и други званичници, представници институција, пословне и академске заједнице и бројних реномираних домаћих и страних компанија.

Панели

У уводном дијелу првог дана форума одржан је низ интересантних панела, а велику пажњу публике привукао је панел под називом “Иновације у финансијском сектору”, на којем је предсједник Удружења банака БиХ Бошко Мекињић оцијенио да домаће банке, њих 23 укупно, прате трендове у дигитализацији и иновацијама, а да су први трендови почели увођењем платних картица.

Интересовање је побудио и панел “Сигурносни трендови и изазови у дигиталној економији”, као и панели посвећени актуелним трендовима у енергетском сектору те урбаној мобилности у градовима.

 

 

Промјене

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске SWOT Саша Грабовац истакао је да је тема овог форума изабрана због њеног значаја за развој економије.

Он је истакао да је четврта индустријска револуција увелико почела, а да домаће снаге и земље региона морају да одвоје додатну енергију да би ухватиле корак са развијеним земљама. Грабовац је истакао да се то односи на промјене начина пословања, образовања, промјене у свим сферама живота, а да размишљања доносиоца одлука морају ићи у том правцу.

 

Дигиталне учионице

Премијер Српске Радован Вишковић рекао је да је Влада издвојила додатних 6,5 милиона КМ за информационе технологије и “е-управу”.

Према његовим ријечима, Влада је, кроз одређена законска рјешења - законе о привредним друштвима, о предузетничкој дјелатности, матичним књигама, начинила кораке како би могла бити поднесена апликација, односно захтјев електронским путем за регистрацију неке привредне дјелатности. Вишковић је истакао да ће Влада на томе радити и у будућем периоду, додавши да је новац лимитирајући фактор.

Према његовим ријечима, Влада Србије ће донирати 500 дигиталних учионица, а Влада Српске ће изнаћи додатна средства како би обезбиједила одређени број учионица с циљем унапређења образовног система у Републици Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана