Најсрећнији човјек на свијету има тајну како то постиже

ГС
Foto: Илустрација

Сви желимо да будемо срећни, а често нам то стање и осјећај измиче.

Савремени ужурбани начин живота нас још више удаљава од тог циља, али бити блажено срећан уопште није тако недостижан. То нема везе са околностима и ситуацијама у којима живите, са људима или новцем, зависи искључиво од вас самих.

Како знамо?

Према 12-годишњој студији неуронауке са америчког Универзитета Висконсин-Медисон, која је проучавала мождане активности људи који тек почињу да медитирају, дуготрајних медитатора и људи који уопште не медитирају.

Показало се да мождани таласи људи који медитирају указују на смањен ниво стреса и негативних осјећања и показују да су смиренији и срећнији. Али од свих испитаника, Матје Рикар, будистички свештеник и дугогодишњи медитатор, запео је за око. За његову главу било је причвршћено 256 сензора који су мјерили електричну активност његовог мозга док је медитирао.

Његов мозак је произвео неуобичајено високе нивое гама таласа, оних које повезујемо са свешћу, пажњом, учењем и памћењем – никада раније у неуронауци.

Али што је још важније, Рикаров мозак је показао необично високу активност у лијевом префронталном кортексу, у поређењу са десним, дајући му огромну способност да доживи срећу и смањи склоност негативности. У основи, његова способност да се осјећа срећним и адекватно реагује на стрес била је већа него код свих осталих испитаника.

Из тог разлога је назван најсрећнијим човјеком на свету.

Током првих десет година 2000-их, научници су проучавали његов мозак, испитујући га све напреднијим методама. Функционално скенирање магнетном резонанцом 2015. показало је сличне, али још тачније резултате.

Матје, по рођењу Француз, одрастао је у атеистичком окружењу, а прије него што га је привукао будизам, због чега се преселио у Непал, био је молекуларни биолог.

Дакле, његове друштвене и генетске предиспозиције нису указивале на такве потенцијале, иако је немогуће знати како је његов мозак функционисао прије него што се ухватио за ригорозну праксу медитације.

Али све новије студије показују да медитација мијења мозак, смањујући на пример амигдалу, која је одговорна за доживљавање страха и интензивних емоција.

Вјежбе за ум

Сам Рикар тврди да је изузетно срећан човјек, али истиче да је за срећу и мир потребно вјежбати ум, као што вежбамо мишиће у теретани. Док ми користимо тегове за мишиће, за вјежбање среће, према његовим ријечима, најбоље су медитација и вјежбање усмјеравања пажње.

Иако препоручује добро познати и научно доказан осмонедељни програм за смањење стреса заснованог на свјесности, он каже да медитација долази у многим облицима и "не укључује само сједење у лотосовом положају испод дрвета".

Сваки облик праксе који нас учи како да боље разумијемо и посматрамо навике нашег ума, начине на које он производи стања и расположења, заправо је медитација. Иако дјелује само ако се примјењује на дужи рок, Рикар каже да је довољно само 15 минута дневно да почнемо да мијењамо унутрашњу атмосферу која ће утицати на то како доживљавамо свијет.

Такође истиче да се срећа повећава практиковањем љубазности према другима.

Истиче да то није засновано на моралу, већ на чињеници да самооптерећење ствара болну унутрашњу атмосферу и подстиче нас да спољашњи свијет доживљавамо као пријетњу, а помоћ другима доноси испуњење, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана