Најмрачнији лик екс-Ју панк сцене: Судбина Сатана Панонског

Сатан Панонски рођен је 4. јуна 1960. године у селу Церић код Винковаца. Погинуо је 27. јануара 1992. године под врло чудним околностима.

Био је познат по провокативним пjесмама и крвавим наступима током којих се сjекао на бини, скакао на главу, гасио опушке по тијелу…

"Сатан је дословно био сотона за све људе, све оно што људе згражава, он је уживао у томе да шокира. Од њега никад нисте могли очекивати ништа нормално, био је оно што породични људи не подносе, њихова ноћна мора. Волио је људе, али не и људско лицемјерје… Иако сам и ја знао разбити флашу на својој глави, по тијелу се никада нисам резао. Људи су од тих призора падали у несвијест, али он, како ми је говорио, притом није осјећао ни најмању бол. Живио је до даске, као да му је сваки дан посљедњи, али мислим да је у дубини душе био јако несрећан човјек", испричао је једном приликом Горан Баре, фронтмен Мајки, наводи Headliner.

Године 1980. постао је пјевач алтернативног бенда Погреб икс, а четири године касније преузео псеудоним Сатан Панонски под којим је објавио три ауторска студијска албума, десетак демо снимака уживо, неколико видео-записа, збирку поезије, те много рецитала и наступа. Био је препознатљив по свом ексцентричном облачењу и самоповређивању на живим наступима, као и мистичном понашању. Упркос псеудониму, Ивица Чуљак није имао никакве везе са сатанизмом. Свој псеудоним је сковао на основу погрдних имена које су му упућивали његови суграђани, згрожени његовом необичном одјећом и слободним понашањем.

Поред музике, Чуљак је био изванредан сликар. Међутим, све његове слике је по изузетној малој цијени купио дилер Моксо из Винковаца (Чуљков лични дилер хероина), а препродао је послије Италијанима за велике паре.

Сатану је шок био друго име, а страшна судбина додатна подлога за испредање мноштва бизарних митова о њему.

"Шокирам да бих људе ослободио. Кад их шокирам погледом, знам да ће ме слушати, а кад ме слушају, онда је то већ хипноза, лудило. У томе сам мајстор. Перфекција која парализује мозак, разум. У том тренуцима их ослобађам, деблокирам од барикада које су набачене кроз образовање и разне тортуре испирања мозга. Касније, кад се врати кући, он је опет онај из цивилизације, са својим барикадама. То је моје занимање пријатеља. Ето, све то радим да бих људе ослободио од тешкоћа", причао је.

Међутим, није само "ослобађао" друге…

" Иако то гледаоцима не сугеришем, вјерујем да се саморањавао због гриже савијести што је убио човјека", рекао је српски редитељ Милорад Милинковић, који је дипломирао са документарцем о Сатану Панонском.

Трагедија која је одредила судбину овог умјетника десила се 1981. године, на концерту у родним му Винковцима.

"У кафанској тучњави је неког човјека избо ножем 15 пута и тако га убио", сјећа се Баре.

У документарном филму Милорада Милинковића, Чуљак је описао како је дошло до убиства и шта се догодило.

"Дошао сам с њим људски да попричам, јер ми је малтретирао брата. Мислио сам да ће га тај театар мој, дар говора, мало умирити. Позвао ме да заједно попијемо пиво, било ми је драго, мислио сам да је све ријешено. На тренутак сам окренуо главу да видим Мери Цетинић, а кад сам се окренуо према њему, ударио ме шаком у нос. Догодио ми се тренутак тоталног афекта, кад инстинкт једино ради, за самоодржањем као код животиња. Ја се сјећам да сам извадио тај нож из капута и знам да сам скочио на њега као тигар неки, али не сјећам се уопште да сам га убо. То не знам, то је трајало пар секунди само", испричао је Чуљак и додао да је то био једини пут у његовом животу кад се догодило да је изгубио контролу.

Прича о самоодбрани на суду није прошла због мањка доказа и осуђен је на 12 година затвора. Предвиђена локација извршавања казне била је Голи Оток, али је ипак завршио као психијатријски случај у затворској болници Поповача.

Његови ближњи слажу се да је до трагедије дошло зато што је Ивица бранио свог брата и да му због тога није било мјесто у лудници, али да је Ивица "инсистирао на својој лудости" јер је оцијенио да ће му тамо бити боље него у затвору. Тамо је снимио и своја два албума "Љуљајмо љубљени љубичасти љуљ" и "Нуклеарне олимпијске игре", и написао данас култну збирку поезије "Ментални рањеник".

Повремено је излазио викендом и наступао са бендом Погреб или самостално као Сатан Панонски.

Био је хомосексуалац, а свог посљедњег љубавника Славена из Сиња упознао је управо у болници за ментално обољеле особе.

Осам година послије затварања, Ивица Чуљак нашао се на ратишту. Погинуо је 1992. у 32. години у војничкој униформи. Као и о животу, и о његовој смрти су се испредале бројне бизарне приче – да га је убио залутали метак, да је у питању освета због убиства, па чак и да је са мачем јуришао на тенк. Ипак, пријатељи вјерују да је у питању несрећан случај – да се Чуљак враћао кући наоружан калашњиковим, оклизнуо се на леду и једним случајним трзајем испалио метак у себе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.