Како је православац из Етиопије побјегао од рата и срећу нашао у Бањалуци

БАЊА ЛУКА - О томе да ће му потпуни странци помоћи и промијенити му живот, у причи скоро као на филму, млади Етиопљанин Фтсум Зерај (27) могао је само да сања док је био у својој држави.

Међутим, један сусрет с Владимиром Шуштершићем из Бајине Баште и Јеленом Маџарић из Бањалуке заиста му је отворио бројне могућности за живот и посао, па захваљујући доброти ових људи овај дипломирани социолог сада живи у највећем граду Српске, далеко од грађанског рата у његовој домовини.

Сусрет с пустоловима из Србије и Републике Српске десио се 2019. године током њиховог путовања Африком, када су Владимир и Јелена, вишегодишњи пријатељи који су заједно обишли много земаља, стигли на овај континент. Фтсум је волонтирао на једном пројекту који их је заинтересовао, а током дружења с новим пријатељима, испричао им своју животну причу.

Како у Етиопији није могао да нађе посао у струци, а и због тешког живота у вишечланој породици, овај школовани младић желио је да напусти своју земљу и да окуша срећу у Европи, а Владимир и Јелена су по повратку у Србију, односно БиХ, почели да размишљају о томе како да помогну тада само познанику, данас великом пријатељу.

У међувремену тамо је почео и грађански рат, посебно у области Тиграј, у Фтсумовом граду Мекеле.

- Иако смо знали да ни код нас на Балкану није сјајна ситуација, хтјели смо да помогнемо Фицију да некако дође овдје, јер смо видјели да има добре намјере и да је штета да тако образован човјек остане у земљи која је у рату. Пошто је Владимир као његов позивалац из Србије био одбијен, ја сам разговарала с мојим родитељима којима је у циглани био потребан радник, па смо му понудили тај посао - сјећа се Јелена.

Без много размишљања, Фтсум је прихватио понуду, након чега је услиједило прикупљање докумената и виза, што је трајало више од годину дана: прво за добијање пасоша, а затим египатске, па визе БиХ за коју је морао да се пријави у Амбасади БиХ у Каиру.

- Да би стигао до Адис Абебе, а како потиче из Тиграја, морао је да прође област у којој је рат, да се сам снађе за документа и онда да чека издавање пасоша. Кад је коначно стигао у Египат, чекао је мјесец дана одговор из наше амбасаде у Каиру, с обзиром на то да у Африци постоје само двије или три амбасаде БиХ. Годину дана смо му скупљали папире, а сјећам се да је момак који на томе ради био изненађен што доводимо православца, јер је навикао на Пакистанце и друге странце који раде у Републици Српској - каже Јелена за Приче са душом.

Фтсумов пут ка слободи трајао је дуго и на њему је кроз доста тога прошао. Владимир се сјећа да му је у једном тренутку, од 2019, када су се упознали, па до доласка у БиХ, Фтсум послао поруку да мора да иде у рат, гдје је као војник провео шест мјесеци. И њему и Јелени је лакнуло када су послије пола године добили поруку од овог пријатеља да је жив и здрав и да је спреман за коначан долазак.

- Када је стигао у Каиро на директан лет до Бање Луке дуго се није јављао, па нисмо ни знали да ли се укрцао и кренуо. Ја сам интуитивно отишла на бањалучки аеродром у нади да ће слетјети - искрена је Јелена.

Фтсум већ скоро годину и по дана живи и ради у Бањалуци као грађевински радник. Некад кречи, некад ради с гипсом, пошто је то искуство стекао у Африци, а повремено је и керамичар. За Приче са душом каже да би волио да нађе посао у струци као социолог, да се нада раду у некој невладиној организацији, али да, док се то не деси, остаје на грађевини и у држави која му се допада.

- Иако долазим из Африке, изненадио сам се да је у Бањалуци љети много топлије него у Етиопији. Допада ми се што је земља безбједна, што могу слободно да се шетам ноћу, што је природа лијепа и што су људи љубазни“, каже Фтсум и издваја старије генерације као изузетно пријатне према њему, док признаје да млади нису увијек пријатељски настројени и да му понекад добацују на улици - каже он.

Додаје како од хране обожава сарму, а од активности пливање у Врбасу.

- Одушевљен сам што овдје има много православних цркава и што могу да идем на литургије као код куће. Има неких разлика код православних Срба и православних Етиопљана, јер се ми, на примјер, изувамо прије него што уђемо у цркву, али има и доста сличности, као што је то што моја породица слави Светог архангела Михаила. Код нас то није као слава код Срба, али је слично - рекао је Фтсум.

Овај Етиопљанин је одрастао у породици у којој је било осморо дјеце, док је данас преко интернета у контакту с мајком и сестрама. У Бањалуци је први пут у животу видио снијег, овдје је почео да учи српски језик, толико да може сам да иде на пијацу. У слободно вријеме гледа филмове, вози бицикл, а стекао је и неколико нових пријатеља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.