Ево како се Васкрс некада прослављао на нашим просторима

Традиција прослављања Ускрса је веома дуга, а ево како се он некада прослављао на овим просторима.

За Васкрс се вјерује да је најважнији хришћански празник.

Велики петак се сматрао за веома тужан дан, да су чак дјеци забрањивали да се играју и да није смјела да свира музика у кафанама тога дана. На Велики петак су се фарбала јаја, а обичај је такође био да се на Велику суботу мјеси погача и да се јаје ставља у погачу, и то се јело на Васкрс.

Скромност и радост су нашим прецима били смисао највећег хришћанског празника.

Један од старих васкршњих обичаја који је задржан само у ријетким крајевима Србије симболизовао је обред причешћа у домовима наших предака.

Етнолози објашњавају да нема много васкршњих обичаја јер је Васкрс покретан празник. Имамо Врбицу и Лазареву суботу, а сви они су симбол јеванђеља. Када се Васкрс приближи Ђурђевдану, онда се унесе и неколико обичаја везаних за ову славу – умивање мирисном водицом, брање и украшавање цвијећем ..

Некада је у нашим крајевима постојао занимљив обичај познат као комка који је данас једино задржан у околини Пчиње.

“У чинију се сипа вода и стави се васкршње црвено јаје и разно биље, обавезно трава здравац која мирише љепше од парфема. Дода се још цвијећа које је израсло онда када пада празник, а на праг куће домаћин стави сјекиру тако да оштрица буде окренута према споља. Најмлађи укућани прескачу праг, а вјеровало се да што се даље скочи, жито и пшеница ће боље родити “, истичу етнололози.

Наш најпознатији етнолог Драгомир Антонић појашњава да је симболика овог обичаја од старина, који се данас задржао у неким мјестима Јужног Поморавља, представљала причешће.

“Домаћица је дан раније умјесила хљеб, а парченце загризе онај који скаче преко прага – то је била нафора. Онда га јајетом из чиније протрља по образима и челу да буде румен и здрав, па попрска водом са здравцем и биљем. Знате, није свако село имало свештеника и цркву, па је домаћица преузимала ту улогу и кроз овај обред причешћивала чланове породице”, прича Антонић.

Суштина је у скромности

Битно је појести јаје и то је суштина, а не како је оно украшено. Наравно, то надметање у украшавању не треба схватити као нешто лоше, црква нема ништа против тога, а с друге стране лијепо је што људи кроз то исказују себе.

На сам Васкрс је постојала пракса да се укућани првим офарбаним јајетом, које је чуваркућа, помажу по образима и тако се симболички духовна и мистична снага јајета пренесе на људе да би били здрави и плодни. Зато обичај који се и данас спроводи да се јаје после Васкрса закопа у мравињак да би стока и усјеви умножили и да би их било као мрава.

Свечани васкршњи ручак за разлику од божићног, који има много елемената обичајне праксе, нема посебних правила.

Руча се код куће са породицом, а сутрадан се иде у госте и носе офарбана јаја. Суштина је да се прославља васкрсење после смрти и зато је све много скромније него у осталим празницима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.