Знате ли како АДХД поремећај утиче на дјецу и како га препознати на вријеме?

ГС
Знате ли како АДХД поремећај утиче на дјецу и како га препознати на вријеме?

Поремећај концентрације и хиперактивност (АДХД) код дјеце постаје све актуелнија тема. Правовремена дијагноза и лијечење кључни су за правилан развој дјеце.

Научно-истраживачке студије показују да је учесталост АДХД поремећаја код школске дјеце 3 до 5 посто, што би значило да се у сваком разреду налази по једно дјете са АДХД.

Шта је АДХД поремећај?

АДХД је генетски узрокован неуропсихијатријски развојни поремећај који се манифестује у раном дјетињству. Тешкоће за неке пацијенте могу бити тако изражене да се одразе на више животних аспеката као што су породица, школовање, друштво и социјални живот.

Карактеристике АДХД-а су недостатак пажње, смањена концентрација, хиперактивно понашање и импулсивност.

Др. мед. сци. Нежла Шеховић Дурић, специјалиста психијатар за дјецу и адолесценте, је своју едукацију и искуство из дјечије психијатрије стекла у Скандинавији, те ће у својству консултанта у будућој АСА Болници у Сарајеву дати свој допринос из ове области.

Др. Шеховић Дурић за Клиx.ба је појаснила да је овај поремећај чешћи код дјечака, него код дјевојчица и практично најчешће се јавља као комбинирани тип гдје су заступљени сви горе наведени симптоми.

"Ипак једна трећина пацијената, обично дјевојчице, имају само поремећај концентрације као једини симптом. Дијагноза код дјеце са том формом АДХД се често може замијенити са анксиозним поремећајем", рекла је Др. Шеховић Дурић.

Како препознати АДХД?

АДХД као поремећај се у највећем броју случајева по први пут открије тек почетком школовања јер се у том периоду дјеца сусрећу са нешто сложенијим и структурираним захтјевима.

"Када говоримо о раном откривању АДХД поремећаја код предшколске дјеце, дојам незрелости у понашању и недостатак самосталности као и поремећај развоја говора, могу бити први потенцијални знаци за АДХД", рекла је докторица.

Код дјеце школског узраста, тинејџера, симптоми су нешто другачији. Здрава дјеца овог узраста обично већ имају усвојене школске способности и социјалне кодове понашања што за дјецу са АДХД представља одређене потешкоће у адаптацији и усвајању истих.

"Као посљедица тога може да се јави неразумијевање околине, осјећај незадовољства од стране чланова породице, школског окружења као и у осталим социјалним активностима. Таква дјеца обично могу развити и осјећај ниже вриједности што може довести до нередовног похађања школе па чак и до промјене школске средине и потешкоћа у образовању и социјалном развоју", рекла је др. Шеховић Дурић.

Научне студије показују да одрасле особе са АДХД-ом могу имати функционалне поремећаје као што су постизање академског нивоа образовања, тешкоће у заснивању радног односа и породице, социјална проблематика, употреба наркотика и алкохола итд. Због свега овога је рано откривање дјеце са могућим АДХД поремећајем као и правилно лијечење од изузетног значаја како за пацијенте као индивидуе, тако и за цијелу породицу и друштво.

Како помоћи дјеци са АДХД поремећајем?

Врло значајну улогу у откривању овог стања код дјеце има породица и друштво у свим сегментима, предшколске и школске установе као и њихова комуникација и координација. Дјечји психијатар након потврђене дијагнозе ће препоручити оптималан третман за сваки појединачни случај.

У Европи и свијету дјечија психијатрија је већ деценијама одвојена од психијатрије за одрасле, а према ријечима др. Шеховић Дурић, ова пракса се показала потпуно оправданом и постигла знатно боље и ефикасније резултате у лијечењу.

Стога отварање амбуланте за дјечију психијатрију АСА Болнице има изузетан значај с обзиром на то да је до сада у БиХ ова грана медицине била недовољно препозната и заступљена.

"Посебан значај има отварање амбуланте за АДХД пацијенте с обзиром на то да су то честа, а теже препознатљива стања у дјечијој психијатрији. Због тога је рано откривање и дијагностицирање од значаја за успјешан ток лијечења и у коначници за бољу прогнозу", каже др Шеховић Дурић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана