Зашто вакцину примамо у мишић надлактице?

Професорица Libby Richards, са искуством рада у јавном здравственом систему и као мајка двоје радознале дјеце, често је била у прилици да чује питање зашто вакцину примамо у мишић надлактице те је одлучила да јавности објасни разлоге за то, преноси портал Science alert.

Прије свега, треба напоменути да се већина, али не све вакцине дају у мишић – то је познато као интрамускуларна ињекција.

Неке вакцине се дају и орално. Друге се дају поткожно, као оне против морбила, заушака и рубеола. Међутим, већина се даје у мишић.

Али зашто је мишић толико важан и да ли је мјесто толико битно? И зашто мишић руке – звани делтоид – у врху рамена?

Мишићи имају имунске ћелије

Мишићи су изврсно мјесто за примање вакцине јер њихово ткиво садржи важне имунске ћелије које препознају антиген, дио вируса или бактерије који добијамо из вакцине и који изазива имунску реакцију.

У случају појединих вакцина против Ковида 19 не примамо антиген, већ упутство за производњу антигена. Имунске ћелије у мишићном ткиву прикупљају те антигене и представљају их лимфним чворовима.

Убризгавање вакцине у мишићно ткиво одржава садржај локализованим и омогућава имунским ћелијама да алармирају остале имунске ћелије да приону на посао.

Чим имунске ћелије у мишићу препознају вакцину, оне преносе антиген у лимфне судове, које их затим заједно са антигеном преносе до лимфних чворова.

Лимфни чворови су кључне компоненте нашег имунског система и садрже више имунских ћелија које препознају антигене из вакцина и започињу имунолошки процес стварања антитела.

Група лимфних чворова налази се у подручјима у близини мјеста примјене вакцине. На примјер, делтоидни мишић на руци се налази у близини лимфних чворова смјештених испод пазуха. Када се вакцина дâ у бутину, у близини су лимфни чворови у препонама.

Мишићи локализују све ове активности

Мишићно ткиво истовремено настоји да локализује реакцију на вакцину, односно да је ограничи на одређеном мјесту. Зато убризгавање вакцине у мишицу понекад изазива упалу или бол на мјесту убода.

Када се одређене врсте вакцина убризгају у масно ткиво, повећава се могућност иритације или упалне реакције јер је масно ткиво мање прокрвљено, што доводи до слабије апсорпције неких састојака вакцине.

Вакцине код којих су потребна и помоћна средства или састојци који појачавају имунски одговор на антиген, морају да се убризгају у мишић како би се избјегла већа иритација или упала. Ти додаци дјелују на разне начине како би се подстакла што јача реакција имунског система.

Постоји још један важан разлог када је мјесто примене вакцине у питању, а то је величина мишића.

Одрасли и дјеца од три и више година, вакцину добијају у делтоидни мишић надлактице, а дјеца млађа од три године вакцину ће добити на средини мишића бутине јер су им мишићи руку мали и слабије развијени.

Сљедеће питање у склопу вакцинације је и практичност, наглашава професорица Рицхардс и поставља реторичко питање: “Можете ли да замислите како у простору за масовну вакцинацију људи скидају панталоне да би примили вакцину? Заврнути рукав је много једноставније и прикладније”.

Разне заразне болести осим Ковида 19 захтјевају да здравствени систем организује масовну вакцинацију у што краћем временском периоду.

Када се и то узме у обзир, као и све друго наведено, мишић надлактице је логичан избор јер је најдоступнији медицинском особљу, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.