Зашто се све више окрећемо народној медицини: Неистражена оаза љековитог биља

Анита Јанковић Речевић
Зашто се све више окрећемо народној медицини: Неистражена оаза љековитог биља

Живот човјека кроз историју био је ослоњен на природу која му је увијек била од помоћи, а у тој симбиози значај љековитог биља немјерљив је, јер је оно дуго било једини начин лијечења људи.

Ова реченица била је мисао водиља кустоса етнолошког и природњачког одјељења Музеја Републике Српске,  гдје је покренут пројекат “Употреба љековитог биља у народној медицини” а који је већ изњедрио два документарна филма, од укупно четири, колико ће их бити снимљено до краја године. Идеја о овом мултидисциплинарном истраживању на простору Српске родила се почетком 2019. године код музејског савјетника, етнолога Данијеле Ђукановић и вишег кустоса биолога Наташе Ковачевић.

- Одлучиле смо да истражујемо тему која је одувијек занимљива и која је и данас примјењива у свакодневном животу. Значај љековитог биља је огроман. Комплетан живот човјека, његово поимање себе и свега око себе, ослоњен је на природу. Из тог разлога смо започеле пројекат који је студиозно истраживање регија у Српској с циљем да утврдимо тренутно стање на терену и да сазнамо  искуства људи који се баве лијечењем љековитим биљем - прича Ђукановићева.

Ауторке истичу да су прво обавиле истраживање архивске грађе о примјени биљних препарата, о томе у шта људи вјерују и ко им помаже у лијечењу, а крајем 2019. године започеле су теренско истраживање у различитим регијама Српске.

У Херцеговини и сарајевско-романијској регији упознале су људе који већ деценијама користе љековите биљке у припремама тоника, мелема и чајева за превенцију и лијечење различитих врста обољења.

- На терену смо увидјеле да много људи вјерује у чудесну моћ љековитог биља у превенцији и лијечењу различитих врста обољења, а то потврђује и све већа потражња биљних препарата. Нашим саговорницима се свакодневно обраћају људи који након неуспјелих дугогодишњих терапија које су примјењивали, помоћ траже у алтернативном начину лијечења употребом биљних мелема, чајева и тоника - наводи Ђукановићева.

Наташа Ковачевић наглашава да, захваљујући специфичном географском положају, саставу тла, бројних водотока, те повољној клими, поднебље Српске погодује развоју многобројног љековитог биља које расте у непрегледним шумама, на ливадама, пашњацима, око ријека и потока, али и у баштама. Она истиче да на нашим просторима, скоро да нема села, у којем не живи бар једна бака која зна све о љековитом биљу и справљању разних чајних мјешавина или мелема за лијечење бројних обољења.

Ковачевићева каже да су неке од најцјењенијих љековитих биљака у нашем народу коприва, хајдучка трава, кантарион, гавез, невен, кадуља, трава ива, боквица, маслачак, матичњак и бијели сљез.

- У раној фази неког обољења већина људи прибјегава прво употреби биљних препарата, па тек онда уколико је неопходно, синтетским лијековима. Чињеница да биљни препарати не остављају нежељене ефекте, или су пак сведени на минимум, главни је разлог што људи прибјегавају да се лијече на природан начин. Такође, љековите биљке су далеко богатије витаминима, ферментима и другим биолошки вриједним материјама у односу на лијекове што додатно доприноси примјени природних биљних препарата - прича Ковачевићева.

Она наводи да су у два документарна филма, која су снимљена у првој фази етно-ботаничког пројекта “Употреба љековитог биља у народној медицини”, представиле значај љековитог биља у народној медицини те људе који се традиционално баве лијечењем биљним препаратима.

- Први филм снимљен је у Требињу, а говори о човјеку који се 40 година бави употребом љековитог биља правећи мелеме и тонике за превенцију и лијечење различитих врста обољења. Представили смо његову животну причу, начин рада са људима, ко све тражи помоћ у лијечењу, које болести лијечи и какво је његово искуство у контакту са љекарима званичне медицине – истиче Ковачевићева.

Други филм снимљен је у Источном Сарајеву и на Романији. Ауторке су представиле унука Јове Мијатовића, некада надалеко познатог народног љекара на простору бивше Југославије.

- Јовин унук нам је у филму изнио све о народном љекару Мијатовићу, на који начин је лијечио људе, са којим истакнутим личностима се сусретао, а показао је и оригиналне рецепте које је као дијете записивао од деде. Наш саговорник тврди да и данас људи долазе по те старе рецептуре. У филму разговарамо и са докторицом иридиологом, која је специјализацију завршила у Канади. Она објашњава на који начин повезује званичну и традиционалну медицину, те како лијечи људе употребом биљних препарата - истакла је Ђукановићева и додала да ће се друга два филма снимати у  Фочи и на подручју бањалучке регије, нагласивши да у стварању документарних филмова поред њих двије, учествују и дипломирани драмски и аудио-визуелни умјетник Дејан Грујичић, филмски и ТВ сниматељ Горан Јовановић, те виши музејски техничар документариста Љиљана Кораћ.

Изложба

Данијела Ђукановић каже да ће пројекат бити у потпуности реализован до краја 2021. године када ће резултати истраживања бити представљени изложбом “Чудесна моћ биља у лијечењу људи.”

- Изложба ће бити мултимедијалног и интерактивног карактера и намијењена свим старосним групама. За дјецу ћемо припремити интерактивни мултимедијални програм гдје ће они на занимљив начин да се едукују о љековитом биљу, њиховом значају и уопште односу човјека и природе - истакла је Ђукановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана